Кисић Тепавчевић за РТС: Нема места паници, али не смемо да заборавимо да је вирус и даље међу нама

Дарија Кисић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а изјавила да се сада враћамо свакодневним активностима.

"Нема временског ограничења које можемо да проводимо напољу, отворена су нам практично сва места на која смо и пре ишли. Знамо како можемо да превенирамо инфекцију. У складу с тим сада правимо сви своје протоколе и планове, где је неопходно да идемо и да смањимо ризик", истакла је Кисић Тепавчевићева.

Објашњава да смо све ово време у кућама имали неке нове обрасце понашања.

"Већина грађана говори да чешће него икада перемо руке, да је била највећа потрошња средстава за прање руку. То је нешто што треба и да наставимо, да што чешће чистимо куће, проветравамо. То је део и превентивних мера када је у питању ова инфекција", нагласила је Кисић Тепавчевићева.

Истиче да нема места за панична понашања.

"У затвореном простору у кући не треба да носимо маске, изузев ако неко од чланова породице има симптоме респираторних инфекција, или ми. Ако идемо у затворене просторе где има непознатих људи за које не знамо да ли су носиоциинфецкију, онда ношење маски и прање руку. Јако је битно да се редовно проветравају превози, да и током вожње буду отворени прозори. То је нешто што нас не кошта, а може да буде значајано. Када долазимо са таквих места, јако је битно да оперемо руке", навела је Кисић Тепавчевићева.

Ослабила активност вируса 

Према њеним речима, сигурно је да је ослабила активност вируса.

"У овом периоду године има мање инфекција које се преносе капљичним путем. Много је сада мања шанса да се инфицирамо него пре два месеца. Ипак, да имамо на уму ипак да је вирус ту негде и да му не дозволимо да пронађе пут до осетљиве особе. Уколико се заразимо велика је шанса да ћемо имати благ облик инфекције. Не смемо себе свесно излагати ризику без обзира на све", истакла је заменица директора "Батута".

Заштита на раду није, каже, нешто што је почело са ковидом 19.

"У складу са тим сваки послодавац треба у оквиру преоппорука и да се понаша и да ораганизује рад. То су препоруке које смањују ризик. Не треба сада свако од нас да има неког полицајца који води рачуна како се понашамо, да ли сте пришли некој особи на удаљеност која није безбедна. Генерално се зна, да када је у питању капљична инфекција, да се не посмили да је то нешто што можете добири у року од неколико секунди када се нађете поред заражене особе", изјавила је Дарија Кисић Тепавчевић.

Путовања би требало ограничити на службене посете 

Према њеним речима, још увек није дефинисано за путовања, јер то зависи и од захтева земаља које учествују у међународном саобраћају.

"Нема консензуса јер нема поуздане мере. Различите земље доносе различите препоруке, да ли је то тест који важи од 24 од 72 сата, тестирање на граничном прелазу. Аустрија је у томе ишла најдаље, па је говорила да ће се ПЦР тест радити на самом аеродрому. Међутим, није навела у прототоколу шта је са особама које нису ваши држављани, а за које се утврди да су позитивни. Морамо да видимо шта је то најефективније, макар као скрининг тест. Ипак би путовања требало да се ограниче на службене посете, а да путовања из приватних или туристичких разлога одмор одложимо за неки период", казала је Кисић Тепавчевићева.

Аеродроми се отварају од 18. маја 

У Србији је тестирано више од 100.000 људи.

"Све је било подређено индикацијама и о трошку државе. Нисмо имали неке личне захтеве за тестирања, ми смо наше тестове чували искључиво за епидемиолошке индикације. Како ће сигурно бити захтева за одлазак у друге земље које ће тражити тестирање, ми ћемо изаћи у сусрет. Још не знамо како. Приоритет увек имају особе за које је утврђена индикација, а особе које имају потребу за тест и ако то желе да плате желе резултате одмах. То је нешто што је логично и гледаћемо како да то организујемо", додаје Кисић Тепавчевићева.

Сигурно је, указује, да се 18. маја отварају аеродроми.

"Видећемо каква ће да буде флуктуација путника. Факултети су затворени до краја маја. Има и студената из Црне Горе и РС. Отовориће се то питање већ током следећег месеца. Ми смо препознали потребу да се ово дефинише. Не можемо сами да одлучимо, морамо са земљама у окружењу и свим земљама на свету. Ако овај вирус остане било где на свету, велика је вероватноћа да ће се појавити у свету. Када се појавио у децембру у Кини многе то није интересовало. Ковид нас је подсетио шта су то заразне болести", напомиње Кисић Тепавчевићева.

Требало би да буде тестирано 17.000 људи на колективни имунитет. Дарија Кисић Тепавчевић наводи да је најбитније је да је узорак који је одабран методом случајног избора што гарантује репрезентативност. Сама величина узорка је рађена од стране стручњака и процењено је да минимална величина узорка који ће да да валидне резултате. 

Схватили смо како за кратко време може живот да се промени 

"Прво смо имали проглашење епидемије од великог јавног значаја. Код нас су 1972. биле велике богиње, 2009. грип, па 2013. мале богиње. То је највиши законски оквир који нам омогућава спровођење мера. Постоји и нешто испод тога, а то је пријава епидемије. Епидемија се одјављује када истекне двоструки максимални инкубациони период за неку болест. То је 28 дана. Епидемија малих богиња нам је трајала 18 месеци, толико је требало да дође до истека двоструког максималног инкубационог периода. Одржаваће се спорадично ова болест, али не знам колико дуго. Важно је да идемо ка силазном току епидемије. У наредном неком периоду ће се ћи ка једноцифреним бројевима, али спорадично одржавање болести ће да буде извесно", рекла је Кисић Тепавчевићева.

Поручује да уживамо у овом лепом времену, у животу.

"Схватили смо како за кратко временски период може да нам се промени живот. Вирус је ту појавиће се и нови. Ми смо ти који можемо да им станемо на пут. Уз одговорно понашање успећемо да га елиминишемо из наше популације. Нема места паници, много тога смо урадили, само да не заборавимо да је вирус ту, међу нама", закључила је Кисић Тепавевићева.