Крвна плазма као терапија – чему могу да се надају оболели од Ковида-19

Сања Радојевић Шкодрић, директорка Републичког фонда за здравствено осигурање наводи да се крвна плазма први пут примењује у терапијске сврхе и да је прошле недеље узета плазма од првог пацијента који је испуњавао све услове.

"Први пут се крвна плазма примењује у терапијске сврхе и због тога је било неопходно усагласити протокол са протоколима околних земаља и са стручњацима из Кине који су нам много помогли. Ми смо одмах кренули са набавком опреме и на тај начин проширили своје капацитете", објашњава Радојевић Шкодрићева.

Истиче да крвну плазму могу дати потпуно здраве особе које имају два негативна теста, између 18 и 60 година и више од 60 килограма.

Додаје да то могу учинити у Институту за трансфузију крви, а да ће ускоро кадровски и технички бити спреман и КЦ Војводине, како се буде повећавао број реконвалесцената.

"Када уводите нову методу јако је важно да буде централизовано, зато смо и кренули из једног центра", објашњава Радојевић Шкодрићева.

Како каже, крвна плазма може да се чува до три године.

"Плазма нам је јако важна из два разлога. У овом моменту нам је важна за оне пацијенте који испуњавају критеријуме, а друго да спремно сачекамо потенцијалну појаву вируса на јесен", објашњава Радојевић Шкодрићева.

Први давалац 30 година, а први прималац има 28 година 

Наташа Вавић, спец. трансфузиолог, начелник Одељења за донорске аферезе Института за трансфузију Србије наводи за РТС да је плазма јако важна за оне који испуњавају критерујуме. 

"Ми смо већ имали једног даваоца плазме и почели смо да заказујемо тестирања потенцијалних даваоца", наводи Вавићева.

Додаје да давалац мора да буде здрава особа.

"Након 21 дана узимамо трећи брис за трећи тест и урадимо клинички преглед јер морамо да бринемо о безбедности и давалаца и прималаца. Проверава се крва слика и биохемија, обавезно маркери на неке болести, хепатитис Б, Ц, ХИВ, сифилис. Имамо и проширене анализе. Такође узимамо узорак за ковид антитела", објашњава Вавићева.

Како каже, давалац може крвну плазму да дарује на 15 дана. 

"Ми готова антитела уносимо у организам оболелог и она се везују са истоименим вирусом и на тај начин га блокирају и успоравају и саму клиничку слику чине мање тешком. Та унета антитала имају свој животни век, али они ће остати у организму пацијента три недеље и помоћи ће зараженом да не развије тешку клиничку слику", објашњава Вавићева.

Објашњава да се из крви издваја само жељена компонента, све остали делови крви се враћају.

"Процедура је безбедна и не постоји опасност за давалаца и примаоца. Процедура траје од 40 до 60 минута. То све зависи од венског приступа и протока. Брзо се надокнади плазма. Са две три чаше воде се надомести, а протеинима треба 48 сати да се врате на нормалу нормалном исхраном", објашњава Вавићева.

Истиче да сваки давалац мора да испуни неке услове као што су килограми, претходна трудноћа...

"Давалац мора да је негативан на Ковид-19. Треба да има више од 60 килограма. Ако су жене имале трудноћу треба да се ураде додатну анализу. Пожељно би било да су једном дали крв да би имали осећај како то изгледа. Прималац и давалац морају да буду исте крвне групе. Коинциденција је да је први давалац био стар 30 година, а први прималац имао 28 година", објашњава Вавићева.

Позива све грађане на солидарност и хуманост.

"Чувајте се да би се што пре вратили нормалном животу јер свако од нас је потенцијални давалац а сваки давалац је наше национално богаство", поручила је Вавићева.