Није време за крупне одлуке, направите своју оазу

Психотерапеут Марко Браковић каже да није време за крупне одлуке – преоријентишите се на краткорочне циљеве, дугорочних тренутно нема, радите на себи, учите, читајте...

– Највећи проблем су, што сам већ једном помињао, самачка домаћинства. Старачка у којима је само једна особа. Јер је или партнер умро или су се развели, или су деца негде у иностранству где раде, људи који су функционално неписмени, не могу да користе друштвене мреже, библиотеке, књиге, да читају, они ће бити најугроженији, нарочито ако ово потраје.

Шта је са младима који су сада код куће и који су се суочили са 60 сати карантина? С којим проблемима се они боре?

– Претпостављам са нестрпљењем, са немогућношћу да излазе, ево ја сам сад чуо да је у Војводини било и пикника, једноставно они имају и ту јаку потребу да излазе, а они су опет нису толико угрожени, јер они преко дана могу да изађу, а друго они имају начин да премосте то. Могу да се друже, праве мале кружок клубове који су дигитални, односно онлајн и они ово могу некако да премосте, с тим што ћемо сви бити једнако угрожени, ако ово потраје три месеца, четири.

Како изолација утиче на људску психу?

– Синдром затвореног простора, то је позната ствар. Војска добро познаје, или у затворима – пенолошки стручњаци – шта је то. Не знам да ли знате на војним подморницама, постоје мале оазе са биљкама, са музиком, са цвећем у које сваки војник и официр мора да уђе 15 минута дневно. То је начин да он то превазиђе. Пошто ми сад нити можемо, поготово ако будемо затворени од четвртка до понедељка, ми немамо природу, немамо паркове, тако да дешава се синдром затвореног простора, дешава се повећана анксиозност, јер не можемо да предвидимо догађај, не знамо колико ће трајати.

Може ли се очекивати "психолошко ванредно стање", кад прође ово проузроковано епидемијом вируса корона?

– Сто посто да можемо да очекујемо, као што је било за време бомбардовања, исти је био период од марта, тада су се депресија и анксиозност и напади панике појачали негде у августу, септембру, тако да можемо рачунати ако се ово заврши до почетка лета, на јесен очекивати ескалацију. Јер док је ово ванредно стање некако су психички проблеми мало на стендбају, замењени су неким другим питањима, најчешће егзистенцијалним, која су важнија.

Како грађани себи да помогну?

– Структурирајте време, преоријентишите се на краткорочне циљеве, дугорочних тренутно нема. Радите на себи, учите, читајте и немојте никакве кључне одлуке да доносите у животу сада. Дакле, венчања, развод, пословне одлуке, немојте ништа сада радити још наредних надамо се месец дана, када се то заврши онда можете да размишљате о тим стварима.

Како да помогну себи најстарији суграђани, који и јесу најугроженији?

– Тешко они сами себи не могу да помогну осим овог што су до сада радили. Ту мора локална власт у сваком граду, јер знају они где ко живи, да обезбеде неку врсту како доношења хране, тако и неку врсту разговора, макар и телефонског сат-два дневно док се ово не заврши.