Трговина у доба коронавируса – има ли страха од несташица

Иако велике потражње утичу на цену, које мере може држава да предузме да заштити и купце и продавце? Шта је реалан страх од вируса и несташица, а шта је стварање панике и како то превазићи, одговарају гости емисије "Око".

За сада нема индиција да би могло доћи до било каквих несташица животних намирница због ситуације са коронавирусом, али се ипак траже уље, брашно и сапун.

У продавницама и трговинским ланцима нема великих гужви ни пренатрпаних колица, купује се разумно и по потреби. 

Помоћница министра трговине Вишња Ракић каже да у продавницама и радњама има свега довољно, поготову у појачаним контролама од пре два дана када су тржишни инспектори на терену и од којих стиже информација да тих намирница има у довољним количинама.

"Маски и средстава за дезинфекцију нема, али одговор на то питање могу да дају одређене веледрогерије које снабдевају малопродајне објекте, неко ко снабдева и болнице и домове здравља и остале институције", рекла је Ракићева.

У ПКС кажу да нема неких производа, али да то не значи да их нема уопште него да их тренутно нема на рафовима јер је потражања велика.

Горан Петковић, професор Економског факултета наводи да када дође до оваквих ситуација реагују прво привредни субјекти, а онда регаује и држава која треба да има план.

"По правилу, они немају довољно развијене планове у неочекиваним ситуацијама па се сналазе. Грађани исто тако, али грађани нису институција, не морају да имају план, али предузећа би требало", рекао је професор Петковић.

Према његовим речима, рад у таквим ситуацијама може се планирати на два начина.

"Један од њих је рационално снабдевање, да обезбедите да свако добије одређену количину онога што је неопходно, и то је нетржишно решење које се примењује и у другим земљма, као у Америци", објашњава Петковић.

Можете реаговати и на тржишни начин што се код нас сматра веома лошим, каже Петковић и додаје да се у сваком уџбенику из економије може видети да је нормално да када тражња порасте да порасту и цене и када скоче цене људи не купују више и несташице су много мање.

"Такође, после тога има много мање бачене робе. Када паника прође, људи који су купили залихе, то завршава у ђубрету", каже професор Петковић. 

Психолошкиња Вања Мандић Маравић указује на то да страх у овој ситуацији није неоправдан.

"Треба прво разумети шта је страх, због чега се страх у овој ситуацији јавља. Говори нам о томе да је нека опасност око нас и да би требало да реагујемо на одређени начин", рекла је Вања Мандић Маравић.

Према њеним речима, страх је посебно интезиван онда када не познајемо противника, односно опасност што је случај и у овој ситуацији због коронавируса.  

Истиче да у модерном друштву често добијамо информације са погрешних места, које могу да буду често опречне и доведу до тога да се више збуњујемо и осећамо више несигурни.

"Треба да будемо опрезни, одговорни али у овим ситуацијама када реагујемо како није препоручено од стране званичника може доћи до развоја панике и онда се развија једна ланчана реакција. Када се испразне рафови стиче се утисак да је ситуација алармантнија него што јесте", објаснила је Вања Мандић Маравић.

Према њеним речима, лична одговорност је изузетно значајна, одговорност и према себи и према околини.