Немачка улази у рецесију, бележи највећи деценијски привредни пад

Немачка привреда се смањила за 2,2 одсто у првом кварталу, највише у више од деценије, наговештавајући тако прве показатеље штете од епидемије коронавируса. Епидемија је проузроковала пад приватне потрошње и капиталних улагања док су државна потрошња и изградња пружили одређену стабилизацију.

Пад економије у еврозони од 3,8 одсто довео је до првог пада запослености од 2013. године.

Ревизија резултата у Немачкој у четвртом тромесечју значи да је највећа европска економија већ у рецесији. С ограничењима да се пандемија само полако укида, економија ће имати и даље проблем макар још неколико месеци.

Немачка влада је већ прикупила око 1,2 билиона евра за подршку немачким предузећима и ради на додатним алатима за покретање привреде.

Више од 370.000 људи изгубило је посао само у априлу, а за програм где држава надокнађује велики део зараде, изгубљене скраћивањем радних сати у неким предузећима, добио је још 10 милиона пријава.

Министар финансија Олаф Шулц обећао је стимулативни програм почетком јуна који ће се фокусирати на улагање у "модерну и климатску будућност".

Италијанска влада је ове недеље усвојила стимулативни пакет вредан 55 милијарди евра како би покушао да подстакне економију, након што је претходни план од 25 милијарди евра у марту оцењен недовољним.

Пад индустријске продаје и наруџбина у тој земљи премашио је 25 одсто у марту.

Иако је ситуација тешка, прогнозе за Немачку нису тако лоше као за остатак еврозоне. Француска, Италија и Шпанија су у првом кварталу забележиле пад од око одсто, док холандска економија бележи пад од 1,7 одсто.