Оштријим казнама против трговине људима

Уз трговину дрогом и оружјем, трговина људима сматра се једном од три најпрофитабилније криминалне делатности. Србија је земља транзита, али и порекла и дестинације жртава.

Оне жртве које су последњих година идентификоване у Србији, нису искључиво из суседних држава, већ их је све више из наше земље.

Један начин да се том криминалу стане на пут јесте пооштравање казни за починиоце. То је предвиђено изменама Кривичног законика који ће се крајем месеца наћи пред Скупштином.

У Служби за борбу против трговине људима сматрају да нова казнена политика многе треба да одврати од идеје да зарађују на туђој несрећи.

Према подацима Антитрафикинг центра АСТРА, у Србији је најчешћа сексуална експлоатација, а све више мушкараца је радно експлоатисано. Међу жртвама је све више деце, ове године чак 63 одсто. Уместо прекограничне, све је чешћа трговина људима унутар граница Србије.

Зарада у земљи

"Све је чешће врбовање и пребацивање и ескплоатација, из села у градове, из града у други град, рецимо, из Новог Сада у Нови Пазар. Трговина људима и овако доноси профит, па криминалци сматрају да могу да зараде и у земљи", каже Ивана Радовић из Центра.

Крајем месеца у Скупштини ће се наћи измене кривичног законика. Када је реч о трговини људима, у складу са конвенцијом Савета Европе предвиђене су казне и за оне који су знали или могли да знају да је нека особа жртва трговаца људима, а постојеће казне се пооштравају.

Координатор за борбу против трговине људима Митар Ђурашковић каже да измене законика предвиђају да се казне за основни облик трговине повећају са две на три године, а максимална казна са 10 на 12 година.

"Ако се утврди да је неко одговоран неће моћи да добије казну испод три године, неће моћи да се користе механизми ублажавања казне, мислимо да ће то бити превентивно и да људи одустану да друге третирају као ствар", наводи Ђурашковић.

Неопходна промена става према жртвама

За трговину малолетним лицима враћа се на снагу минимална казна од пет година затвора. У Астри тврде да је пооштравање казни добродошло и подсећају да је неопходна и промена става према жртви.

Оне се посматрају само као средства за доказивање дела и мимо тога њихова правна позиција је ирелевантна. Није битно што је нечије право угрожено, већ то што је починилац прекршио закон.

У МУП-у Србије наводе да је ове године идентификовано 70 жртава трговине људима, 15 више него 2008. године, али да то не значи да је тај криминал све чешћи, већ да је полиција ефикаснија.

Октобар ће бити месец борбе против трговине људима, када ће државни органи и друге организације информисати јавност како избећи замке трговаца људима.