Приведени бивши припадници ЈСО

Тројица бивших официра расформиране Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности МУП Србије приведена су на информативни разговор у вези са побуном "Црвених беретки", новембра 2001. године.

Приведени су некадашањи помоћник команданта ЈСО задужен за контраобавештајни сектор, а сада припадник Безбедносно-информативне агенције Веселин Лечић (51), припадник Жандармерије Мића Петраковић (39) и жандарм из Противтерористичке јединице Владимир Потић (37).

Током дана помињани су и Драган Крсмановић и Драгиша Радић, али није потврђено да ли су и они привођени, нити у ком својству. Министар полиције Ивица Дачић није желео да говори о именима.

"То су спискови који су и раније помињани, нису никаква тајна. Пошто је тренутно у току акција, тужилаштво ће видети шта ће даље предузети, да ли ће предложити притвор, задржавање и како ће судија одлучити", рекао је министар унутрашњих послова Ивица Дачић.

Тужилац Миљко Радисављевић, по чијем су налогу приведени, није се данас оглашавао. У ранијем интервјуу Политици, Радисављевић је рекао да Тужилаштво поступа по кривичној пријави адвоката Срђе Поповића и ради на разјашњењу догађаја од 11. новембра 2001. године, у вези са изласком ЈСО из базе у Кули и доласком у Београд.

"Најдаље се одмакло у истраживању те побуне, па је реално очекивати да ће тужилаштво ускоро кроз своју одлуку дати кривичноправну оцену овог догађаја", рекао је Радисављевић.

Како РТС сазнаје, у овој фази требало би да буде приведено осам особа.

Побуна ЈСО 

Побуна припадника ЈСО, практично, почела је 8. новембра 2001. године, односно непосредно после хаошења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.

Њих су "црвене беретке" ухапсиле на пијаци у Обреновцу, а исте вечери пребачени су у притвор у Схевенингену.

Дан касније "црвене беретке" су отказале послушност Ресору државне безбедности, а већина припадника те јединице повукла се са радних места. Касније тог дана, припадници ЈСО одржали су конференцију за новинаре, на којој су изнели своје захтеве, укључујући захтев за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића и доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом.

Током побуне "црвене беретке" су блокирале аутопут код Центра Сава, у време кад је Милорад Улемек Легија требало да се појави пред Окружним судом као сведок у предмету Ибарска магистрала.

Душан Михајловић је, наводно, чак и писмено понудио оставку, коју је влада Зорана Ђинђића одбацила. У каснијем развоју ситуације, оставке су поднела двојица највиших званичника РДБ-а, начелник Горан Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић.

Премијер Ђинђић, који је вест о побуни сазнао током посете Америци, одмах по повратку сазвао је састанак којем су присуствовали Михајловић, Петровић, Жарко Кораћ и тадашњи начелних Ресора јавне безбедности Сретен Лукић.

После састанка, Ђинђић и Чедомир Јовановић су отишли на преговоре у седиште ЈСО-а у Кули. Ђинђић није пристао да удовољи захтеву да смени министра полиције.

На чело Ресора државне безбедности, два дана пре краја побуне, именовани су Андреја Савић и Милорад Брацановић, кога је Специјални суд у Београду, касније осудио на две године затвора због непријављивања припреме убистава Ивана Стамболића и Вука Драшковића. Због непријављивања извршиоца тих дела, осуђен је на још две године затвора.

Андреја Савић и Сретен Лукић 17. новембра долазе у Кулу, чиме је стављена тачка на побуну "црвених беретки".