Марковић: И Црногорци пратили Драшковића

Бивши начелник Државне безбедности Радомир Марковић изјавио је да је 2000. године обуставио акцију праћења председника Српског покрета обнове Вука Драшковића у Будви због претпоставке да га прати и црногорска служба.

"Обустављали смо акције чим је постојала и најмања могућност да служба буде откривена и компромитована, а претпостављали смо да је црногорска служба урадила оно што смо ми намеравали, да поставимо прислушне уређаје у Драшковићев стан", рекао је Марковић приликом сведочења на суђењу тројици бивших челника ДБ-а, оптуженим за помагање у покушају убиства Драшковића у Будви, 15. јуна 2000. године.

Марковић је видео конференцијском везом сведочио из затвора у Пожаревцу, где издржава казну од 40 година затвора, на коју је правоснажно осуђен због убиства четворице функционера СПО и покушаја убиства Драшковића на Ибарској магистрали, 3. октобра 1999. године.

За помагање у убиству Драшковића у Будви оптужени су бивши шеф Београдског центра ДБ-а Милан Радоњић и бивши начелници у Центру задуженим за унутрашњи и спољни екстремизам, Стеван Баста и Ратко Ромић.

Марковић је остао при исказу који је дао 2009. године, и поновио да је ДБ одлучио да постави прислушне уређаје у Драшковићев стан у Будви јер је председник СПО "обављао контакте са служби интересантним лицима", па је Радоњић послао Басту и Ромића да сниме Драшковићев стан како би припремили постављање прислушкивача.

"Наше претпоставке је касније потврдио и амерички амбасадор Вилијам Монтгомери у својој књизи у којој је написао да се виђао са Драшковићем у његовом стану", рекао је Марковић.

Затезање односа две службе

Марковић је додао да је обуставио акцију због могућег откривања и компромитације ДБ-а и додатног затезања односа српске и црногорске службе, са чиме се сложио и Радоњић, а и зато што је сматрао да се прислушкивањем Драшковића у Будви не би дошло до битних информација.

Радоњић, Ромић и Баста оптужени су да су давали савете атентаторима и прикупљали податке ради "елиминисања" Драшковића као политичког противника власти Слободана Милошевића.

Ромић и Баста су, према измењеној оптужници, албум са фотографијама Драшковићевог стана у Будви дали Радоњићу, који је албум посредно дао непосредним извршиоцима атентата, припадницима Јединице за специјалне операције Леониду Миливојевићу, Бранку Берчеку и Ненаду Илићу, који су у одвојеном процесу осуђени на вишедеценијске казне за то кривично дело.

Баста и Ромић су у Будви боравили са личним документима који нису гласили на њихова имена, што се у служби стручно називало "легендирани наступ".

На Драшковића је 15. јуна 2000. године око 23.30 испаљено осам метака из пиштоља са пригушивачем, од којих су га два окрзнула са леве и десне стране главе и он је са лакшим повредама преживео атентат.

Марковић је рекао да је лично усмено одобрио Радоњићу да пошаље два оперативца у Будву, јер је разлог био оправдан, и додао да односи служби Србије и Црне Горе у то време "нису били оперативни", као и да од 1998. године до 2000. године није имао званичне контакте са црногорским колегама.

Бивши начелник ДБ-а рекао је да он, међутим, није морао да зна кога ће Радоњић послати у Будву и навео да није ни знао ко је Баста нити га је икада видео, а није видео ни албум са фотографијама Драшковићевог стана.

"Да смо одлучили да поставимо прислушне уређаје, онда би у Будву отишли радници из техничке службе", рекао је Марковић.

Према његовим речима, ДБ није издавао личне документе са измењеним именима, него је, по правилнику, он као начелник морао да се обрати Ресору јавне безбедности, а министар унутрашњих послова је давао писмени налог за израду таквих докумената, али није навео да ли је тражио да се Басти и Ромићу израде личне исправе на друго име.

Драшковић: Опструкција правде

Председник Српског покрета обнове Вук Драшковић изјавио је да је данашње сведочење Марковића на суђењу оптуженима за атентат на Драшковића било у циљу опструкције правде.

"Данашње сведочење Марковића у служби је опструкције правде и уверења челних људи Милошевићевих служби безбедности који су организовали и чинили ликвидације политичких противника да се ближи време њиховог повратка на власт и освете коју спремају", навео је Драшковић у изјави агенцији Бета.

"Ово суђење, као и суђења која нису ни започета, срамота су српског правосуђа и данашње Србије, па смо принуђени да се за правду обратимо Европи, јер је у Србији нема. Такво је данас стање у Србији да се може очекивати да ће почети да хапсе жртве", истакао је Драшковић.

Атентат у Будви био је пре 11 година, пре 11 година убили су и судију Небојшу Симеуновића, пре 12 година Славка Ћурувију, а пре 17 година Даду Вујасиновић, али нема пресуда, нема чак ни оптужница, додао је председник СПО.