Младићева одбрана против два суђења

Суђење Ратку Младићу у два одвојена поступка било би неправично, сматра Младићева одбрана, због чега од судија Трибунала у Хагу тражи да одбаце тај захтев тужилаштва.

Тужилаштво је средином јула предложило да оптужница против Младића буде подељена и да му најпре буде суђено по оптужби за геноцид у Сребреници, а потом по оптужбама за прогон несрба широм БиХ, злочине у Сарајеву и узимање међународних талаца.

Младићев бранилац Бранко Лукић успротивио се том предлогу, нагласивши у данас објављеном поднеску да би његовим прихватањем било нарушено Младићево право на правично суђење.

"Захтев Тужилаштва крши право оптуженог да своју одбрану изложи ефикасно и на разуман начин. Одбрана скреће пажњу на чињеницу да су догађаји повезани са оптужницама за Сарајево, општине и таоце претходили догађајима из оптужнице за Сребреницу. Одбрана тврди да је немогуће разумети догађаје у Сребреници без разумевања претходних збивања", наводи се у поднеску.

Младићева одбрана је и аргумент Тужилаштва да би раздвајање оптужница против Младића допринело ефикасности и брзини поступка одбацила као нетачан.

"Раздвајање оптужница и два одвојена суђења не би довели до ефикаснијег и бржег процеса, већ би предмет учинило још компликованијим", оценила је одбрана.

Захтев оптужбе за два суђења противан је, према мишљењу одбране, принципу једнакости страна у поступку, зато што би браниоци морали да се спремају за други процес пре окончања првог, истовремено припремајући и жалбу на прву пресуду.

Као разлог за противљење одбрана наводи и "слабо здравље" Младића због којег ће бити нарушена његова способност да се са адвокатима припрема за процес.

Прекршен принцип недискриминације

По мишљењу одбране, Тужилаштво је позивајући се на закаснело хапшење Младића као на разлог за раздвајање поступака, прекршило и принцип недискриминације оптужених.

Младић, без обзира на то када је ухапшен, мора имати иста права као и други оптужени, подвукла је одбрана. 

Одлуку о захтеву Тужилаштва накнадно ће донети претресно веће којем председава холандски судија Алфонс Ори. 

Важећом оптужницом, Младићу се у две тачке на терет стављају геноцид над око 7.000 Муслимана у Сребреници, геноцид над несрбима у још осам босанских општина, затим прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање особља УН за таоце, у периоду од 1992. до 1995. године. 

По предлогу Тужилаштва, оптужница за геноцид у Сребреници била би издвојена, а Младићу би у првом процесу било суђено по њој.

Бржи почетак суђења 

Тај предлог, главни тужилац Серж Брамерц образложио је неопходношћу да се, будући да је Младић ухапшен пред крај мандата Трибунала, осигура задовољење правде, нарочито због жртава, тиме што ће суђење почети што је могуће пре.

Раздвајање поступака, према мишљењу Тужилаштва, неопходно је и због евентуалног погоршања Младићевог здравственог стања.

У првом појављивању пред судијом Оријем, генерал Младић је 3. јуна одложио изјашњавање о кривици за месец дана, на шта је имао право по Статуту суда. Младић је тада рекао да жели да у међувремену састави тим за одбрану, а оптужбе је назвао "гнусним" и "монструозним".

Ни у поновљеном појављивању пред судијом, 4. јула, оптужени није желео да се изјасни о тачкама оптужнице, после чега је судија у спис увео да се Младић не осећа кривим.

На статусној конференцији, 25. августа, Младића је први пут заступао адвокат Лукић. 

Младић је у притвору Трибунала од 31. маја, када су га власти Србије специјалним авионом превезле у Ротердам и предале га суду. 

Прву оптужницу против Младића због геноцида над 7.000 Муслимана у Сребреници, Трибунал је подигао 25. јула 1995, али он је остао бегунац до 26. маја, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина.