Како је Харадинај наоружавао ОВК

Сведок оптужбе на суђењу Рамушу Харадинају, бивши командант Главног штаба ОВК Бислим Зирапи потврдио је да је 1998. године главна рута снабдевања залихама наоружања из Албаније ишла преко тзв. зоне Дукађин, под командом Рамуша Харадинаја, ка другим зонама на Косову.

У унакрсном испитивању, Зирапи је рекао да је током 1998. године, одржан састанак Главног штаба ОВК са командатом оперативне зоне Дукађин, Харадинајем, на коме се разговарало о снабдевању наоружањем, логистици и о координисању рада оперативних зона и Главног штаба ОВК у циљу побољшања те координације.

"Постојало је тада много локалних јединица ван командних структура, требало их је организовати", рекао је Зирапи.

Харадинајев бранилац Бен Емерсон настојао је да од сведока добије потврдан одговор да у пролеће и лето 1998. године, Главни штаб ОВК, као конвеницонална војна структура, није постојао.

"Не могу рећи да није постојао, али није било праве координације између Главног штаба и оперативних зона", рекао је Зирапи.

Емерсон је упитао Зирапија да ли су се у том периоду војне титуле додељивале као покушај да се у хаосу наметне нека врста реда, а Зирапи је одговорио да се желео успоставити ред, истакавши да су "од септембра и октобра 1998. године појачани напори да се постигне чисто војна структура".

Емерсон је тада сугерисао сведоку да "није срамота рећи да ОВК није до септембра функционисала као конвенционална, организована војна структура", што је, потом, Зирапи потврдио.

Моћне породице на Косову

На питање да ли су на западном Косову постојала три центра моћи - породица Јашари у Дреници, породица Харадинај у Глођанима и породица Брахимај у Јабланици, Зирапи је одговорио да је то тачно, али и да је било и других породица "које су давале свој допринос".

Упитан да ли је било могуће да једна породица наметне своју вољу другој, Зирапи је рекао да, колико зна, то није било могуће.

Бивши припадник Државне безбедности Србије Зоран Стијовић, на поновном суђењу Харадинају, јуче је сведочио да су се у марту и априлу 1998. године развиле активности ОВК на Косову и да је скоро свако село формирало групе за ослобађање Косова које су се снабдевале оружјем у Албанији.

Стијовић је рекао да ниједна група није могла да прође кроз Глођане у Албанију, без Харадинајевог знања.

Харадинају се суди, заједно са Идризом Баљајем и Лахијем Брахимајем за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања на Косову 1998. године.

Првостепено веће Трибунала ослободило је, у првостепеном поступку, Харадинаја и Баљаја, а осудило Брахимаја на шест година затвора.

Жалбено веће је, међутим, наложило да им суђење буде делимично поновљено, по шест од 37 тачака оптужнице, уз образложење да је током процеса било знатних потешкоћа у прибављању исказа сведока, пошто су многи од њих, како је написано у пресуди, навели страх као разлог за непојављивање пред судом. То је први поновљени поступак у историји Хашког трибунала.