Како су застрашивани сведоци

Суђење Рамушу Харадинају и још двојици припадника расформиране ОВК први је процес који је у Хагу током 18 година рада суда поништен и враћен на почетак. Главни разлог за то јесте чињеница да су сведоци током првог суђења били застрашивани, што је утицало на ток суђења.

Ослобађајући Харадинаја, судско веће је 2008. навело да је било веома тешко доћи до већег броја сведока, јер су страховали за свој и животе чланова својих породица.

Атмосфера на суђењу је била таква да се сведоци нису осећали безбедно, констатовале су судије. То их, ипак, није спречило да ослободе Харадинаја.

Баш због тога, Жалбено веће 2010. доноси историјску пресуду: тајним налогом суда хапсе се и у Схевенинген доводе оптужени, донета је одлука да се суђење понови и то уз образложење да првостепено веће није схватило у коликој мери претње сведоцима утичу на суђење и није их заштитило.

Застрашени су били и албански и српски сведоци, и то је обележило цео процес. Председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић каже да је у том предмету било заштићено 34 сведока, а да је постојало 18 налога за довођење сведока који нису хтели да дођу.

"Било је оних који су током сведочења говорили да се плаше за породицу и Трибунал је дозволио Харадинају да се брани са слободе. Он је једини коме је то дозвољено, за то време су нестајали сведоци, не само албански него и српски. Страх је био велики и оправдан", каже Игњатовић.

На првом суђењу о злочинима дела ОВК којим је командовао Харадинај, као сведок тужилаштва говорио је генерал Бранко Гајић, који је током рата на Косову практично руководио контраобавештајним радом у Војсци Југославије.

Најважније стратиште било је Радоњићко језеро крај Глођана, где је Харадинај рођен. Тамо је пронађено око 40 лешева цивила, али Гајић тврди да је тај број можда чак и двоструко већи.

"Цивили су претходно били у једном пољопривредном добру у селу Рзнић, где су били везани сајлама, пребијани, малтретирани, а онда одвођени у језеро", каже бивши помоћник начелника Управе безбедности.

Из рата 1999. Харадинај је изашао богатији и моћнији, о чему говори и документарни филм Бесконачни рат, италијанског новинара Рикарда Јакона.

Како преносе поједини западни медији, између осталих Дојче веле, већина Албанаца са Косова шокирана је и разочарана обнављањем суђења Харадинају.

Преовлађујуће мишљење јесте да је поновно суђење политичка услуга Србији, и да није могуће примењивати исте критеријуме, како кажу, и за агресоре и за жртве. Суђење Харадинају је, како извештавају, потпуно променило став Албанаца према Трибуналу.