Хаџићу не мора да суди Хашки трибунал

Портпаролка Хашког трибунала Нерма Јелачић рекла је да уколико хашки оптуженик Горан Хаџић не буде ухапшен до 30. јуна 2012. године судиће му Резидуални механизам, а не Хашки трибунал.

Хаџићу, оптуженом за злочине у Вуковару и околини током деведесетих година прошлог века, могао би да суди нови институт који би, како је навела Јелачићева, са радом на процесуирању ратних злочина са простора бивше Југославије требало да почне 2013. године.

"Резидуални механизам неће попут Хашког трибунала моћи да подиже нове оптужнице, изузев у случајевима за непоштовање суда", објаснила је Јелачићева новинарима у Београду, који су у организацији мисије ОЕБС-а ранијих година у оквиру студијских посета били у Хагу.

"Такође, поступаће по жалбама оптуженика поднетих након јуна 2013. године, а имаће и огранак за злочине у Руанди", додала је Јелачићева.

Јелачићева је рекла да на дужину мандата Хашког трибунала утиче хапшење бегунаца, истичући да Хашки трибунал очекује да ће сви бегунци бити приведени правди и изведени пред тај суд.

Портпаролка Хашког трибунала је додала да је прерано говорити о трајању суђења Ратку Младићу, јер се он није изјаснио о кривици.

Она је искључила могућност да ће Војислав Шешељ бити правни затупник Ратка Младића, истичући да у Трибуналу постоји правилник који прописује одлике које би адвокати оптужених требало да имају.

Јелачићева је рекла да се пресуда Момчилу Перишићу очекује ове године, након летње паузе, Војиславу Шешељу у другој половини 2012. године, а Радовану Караџићу средином 2014. године.

Директор Канцеларије Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић је истакао да ће Србија наставити да сарађује са Трибуналом док траје његов мандат, а касније и са Резидуалним механизмом.

"Од Србије је затражено 46 окривљених, од којих је у бекству једино Хаџић, за којим је расписана награда од милион евра", додао је Игњатовић.

Осврнувши се на формирање тима који ће испитати наводе извештаја Дика Мартија, Игњатовић је рекао да Србија инсистира да Савет безбедности УН оснује тело које би се бавило истрагом, јер би све државе имале обавезу да сарађују приликом истраге.