Кажњавање због лажних узбуна

Дојаве о лажним бомбама постале су честа слика у српској престоници. Дојава о бомби на београдском мосту Газела од пре неки дан блокирала је саобраћај на око сат, што је довело до колапса у граду.

Искуство показује да је разлог лажне дојаве најчешће баналан. Одрасли избегавају пословне обавезе, а деца контролне задатке. Једна београдска гимназија имала је више од 40 лажних дојава за три месеца.

"Оперативним поступањем врло брзо се открије особа која је дојавила да је на неком објекту или месту постављена експлозивна напарава", изјавио Иван Живковић из Чете за противдиверзиону заштиту.

"Друге структуре друштва, рецимо школа, требало би више да едукују ученике, да им укажу на негативне појаве које носе такве најаве", рекао је Живковић.

Осим мостова и школа, на мети су аеродром, судови, болнице, државне институције и супермаркети. За изазивање панике и нереда прети новчана казна, али и казна до три године затвора.

"Видећемо да ли ће се можда ићи на разматрање пооштравања казнене политике. Сигурно је да ће тужилаштво тражити ефективне законске казне", рекао је Томо Зорић, портпарол Републичког јавног тужилаштва.

"Људима треба ставити до знања не само висину казне, већ и извесност, да ће бити откривен за то кривично дело изазивања панике и нереда и извесност да ће ићи у затвор и платити новчану казну", рекао је Зорић.

Иако лажна дојава брзо уноси панику међу грађане, из полиције поручују да брзо открију ко стоји иза ње. Сваки позив са мобилних телефона се бележи, баш као и са јавних говорница које су покривене камерама.