Брамерц: Хапшење Радована Караџића главни доказ сарадње са Хагом

"Радујем се предстојећем састанку са представницима власти у Београду и надам се да ће ти сусрети отворити врата хапшењу преостала два бегунца, Ратка Младића и Горана Хаџића," рекао је Брамерц новинарима у Хагу, свега неколико часова након што је Караџић пребачен у притворску јединицу у Схевенингену.

"Радован Караџић је, после 13 година бега, стигао у притворску јединицу Хашког трибунала", рекао је Брамерц, напомињући да је овај догађај "веома важан" за жртве, али и међународно право, обзиром да "показује да за бегунце нема уточишта".

Брамерц, који је у јануару на месту гласвног тужиоца суда УН за ратне злочине заменио Карлу дел Понте, рекао је и да ће тужилаштво "прегледати" оптужницу, обзиром да ће суђење некадашњем лидеру Срба у Босни бити "комплексно".

Главни хашки тужилац, међутим, није желео да шпекулише колико би могло трајати суђење, обзиром на "излазну стратегију" Хашког трибунала, према којој би процесе требало окончати до 2010. године.

Брамерц је, такође, подсетио на главне тачке оптужнице против Радована Караџића, укључујући геноцид, етничко чишћење несрпског становништва, гранатирање и опсаду Сарајева, масовно убиство око 8.000 Муслимана у Сребреници, те отмицу припадника међународне мировне мисије у Босни и Херцеговини.

Главни хашки тужилац је, међутим, напоменуо да у наредним данима неће поново процењивати сарадњу Србије, премда је у њој дошло до значајног напретка, подсећајући да ће следећи извештај Савету безбедности УН поднети у децембру.

Како су претходних дана најављивали дипломати Европске уније, Брамерц ће Београд посетити у септембру, након чега ће о сарадњи Србије са Хашким трибуналом известити министре двадеседморице, који ће, после тога, донети одлуку о активирању трговинских повластица укљученог у Споразум у придруживању i стабилизацији.

Солана: Влада Србије у складу са европским вредностима 

Високи представник Европске уније Хавијер Солана оценио je да пребацивање Радована Караџића у хашки Суд доказује да "нова српска влада поступа примерено, у савршеном складу са вредностима ЕУ и европских грађана".

"ЕУ очекује да власти у Београду наставе тим путем", рекла је Соланина представница за штампу Кристина Гаљак, додавши да је "правда најбољи начин да се очува мир, стабилност и напредак на Балкану."

"Соланине прве мисли данас су биле упућене сећању на жртве" и томе да чин предаје Караџића у надлежност хашког Суда омогући да се задовољи правда и да се Караџићу суди поштено, рекла је Кристина Гаљак.

Замољени да оцене да ли ће пребацивање Караџића у надлежност хашког Суда утицати на то да се Холандија, пре свега, приклони ставу огромне већине у ЕУ да сада треба применити Привремени трговински споразум ЕУ-Србија, званичници у Савету министара ЕУ су рекли да се очекује да и хашки тужилац Серж Брамерц да изнесе мишљење о томе.

Брамерц ће, додали су, вероватно у другој половини августа посетити Београд, а Холандији изгледа предстоји и расправа у парламенту да би се потом разјаснило да ли влада у Хагу има зелено светло за сагласност за "опипљив корак подршке Србији" што траже практично све чланице ЕУ.

"Нема никакве сумње да се напредује ка том циљу, иако је потребно извесно време да се све уклопи", закључили су функционери у Савету министара ЕУ.

Европска комисија: Доказ пуне сарадње Србије са Хагом

Пребацивање Радована Караџића у надлежност Хашког суда сведочи да је нова српска влада "укључена у пуну сарадњу с Хашким судом" и представља важан корак за сарадњу Србије и Европске уније, оценила је данас Европска комисија.

"Трансфер оптуженог Караџића у надлежност Међународног кривичног суда за бившу Југославију важан корак за међународну правду и за Србију, кад је реч о сарадњи Србије с тим судом", рекао је представник за штампу Европске комисије Амадеу Алтафаж.

"Изручење Караџића сведочи да је нова српска влада укључена у пуну, а подвлачим ту реч пуну, сарадњу с Међународним кривичним судом за бившу Југославију", рекао је портпарол Европске комисије.

Додао је такође да је то веома важан допринос не само за међународну правду, већ и за мир и стабилност у целом региону. За Европску комисију је то важан корак у сарадњи Европске уније и Србије.

ЕУ: Важна етапа у  приближавању Србије Европи 

Француско председништво Европске уније је данас саопштио да трансфер Радована Караџића у Хашки суд "представља важну етапу у процесу помирења на западном Балкану и приближавању Србије Европи".

У саопштењу, издатом у Бриселу, председништво ЕУ "позива Србију да настави тим путем и пронађе и у Хаг пребаци и двојицу последњих одбеглих оптуженика".  Европска унија, како је наведено, поздравља пребацивање Караџића у Међународни кривични суд за бившу Југославију.

"Суђење пред Хашким судом Караџићу, оптуженом за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине, допринеће изношењу на видело истине и одговорити на нужност да се задовољи правда у односу на жртве и њихове породице", наводи француско председништво ЕУ.

"Европска унија изражава подршку Међународном кривичном суду за бившу Југославију у његовом битно важном и примерном деловању у служби међународне правде", закључује се у саопштењу председништва ЕУ.

Стејт департмент: Храбар корак владе Србије

Сједињење Америчке Државе сматрају да је хапшење Радована Караџића био веома позитиван корак, као и чврста намера Владе Србије да га испоручи Хашком суду да би се суочио с правдом, изјавио је портпарол Стејт департмента Шон Мекормак.

"Ми мислимо да је то веома позитиван корак, храбар корак српске владе и то је нешто што би међународна заједница требало да подржи и поздрави", рекао је Мекормак синоћ, на редовном брифингу за новинаре, чији је транскрипт објављен на сајту Стејт департмента.

Мекормак се обратио новинарима касно синоћ, пре него што је у Београду саопштено да је Караџић изручен Хашком трибуналу.

Чланови Судског већа за Караџића

Судско веће Хашког трибунала, пред којим ће се сутра први пут појавити Радован Караџић, чине председавајући судија Алфонс Ори из Холандије и судије Кристина ван дер Вингерт из Белгије и Баконе Молото из Јужне Африке.

Судија Ори, родјен је 1947. у Гренингену у Холандији, члан је Трибунала од 17. новембра 2001. године. Завршио је права на холандском Универзитету у Лајдену, курс Европског кривичног права и Слободни универзитет у Бриселу.

Радио је као партнер у адвокатској фирми "Владимироф енд Спонг" у Хагу, специјализованој за кривично право и међународне случајеве укључујући прекограничну одбрану, изручења, трансфер заробљеника и међународну судску сарадњу, као и на кривичним случајевима Врховног суда. Холандски судија је између 1995. и 1997. био адвокат одбране Међународног кривичног суда за бившу Југославију, а 1998. именован је за судију.

Чланица судског већа, судија Кристин ван дер Вингерт из Белгије, родјена је 1952. у Антверпену, а члан је Трибунала од 15. децембра 2003.

Дипломирала је права на Универзитету у Бриселу, где је и докторирала, а почасни докторат одбранила је на Универзитету Упсала у Шведској. Стални члан Хашког трибунала постала је 2005. Радила је и за Медјународну правну асоцијацију у случајевима изручења и заштите људских права, као и процесима који се тичу медјународне правне сарадње и организованог криминала.

Јужноафрички судија Баконе Молото, родјен 1944. године, члан је Трибунала од новембра 2005, студирао је на колеџу у Форт Хареу и Универзитету Јужне Африке. Каријеру је започео као средњошколски професор, а касније је постао судија јуззноафричког Врховног суда. Између осталог се бавио уставним питањима која нису била под искључивом јурисдикцијом Уставног суда, као и процедурама у нижим судовима.