Тачи - шеф мафије

Специјални известилац Савета Европе Дик Марти, који је последњих годину дана истраживао случај отмица, мучења и крађе органа Срба и Албанаца заточених на северу Албаније, оптужио је некадашњег шефа албанских герилаца и доскорашњег премијера Косова Хашима Тачија за организовање читаве те операције, пише британски Гардијан.

У извештају који је настао после две године дуге истраге Дика Мартија, Хашим Тачи је идентификован као бос мафијашке мреже која почиње изнуђивањем новца пред почетак рата 1999. године, да би касније "чврсто загосподарила" и косовском владом.

Особе блиске Тачију оптужене су да су, после рата, тајно одводиле затворенике преко албанске границе, где је, како се наводи, неколико Срба убијено због бубрега, који су продавани на црном тржишту, пише Гардијан. Наводи се да су органи вађени у клиници "Медикус".

Тачи и Дреничка група

У Мартијевом извештају се, како наводи Гардијан, сугерише да Тачијеве везе са организованим криминалом трају више од десет година, а да су његови најближи сарадници из те, Дреничке групе, касније постали доминантна фракција у Ослободилачкој војсци Косова.

Наводи се и да им је премоћ над ривалским групама унутар герилског покрета омогућила да од 1998. године преузму контролу над највећим делом илегалних активности и јужно, у Албанији.

Осим Тачија у извештају су наведена имена још четворице припадника Дреничке групе, који су "убијали, затварали, тукли и испитивали" особе за које су сумњали да су сарађивали са непријатељима, Србима и Ромима.

"У поверљивим извештајима који покривају период од десетак година, агенције из најмање пет држава задужених за борбу против трговине дрогом именовале су Хашима Тачија и остале чланове Дреничке групе да су насилно преузели контролу над шверцом хероина и осталих наркотика", наводи се у извештају Дика Мартија.

"Тачи и остали из Дреничке групе стално су помињани као кључни играчи у поверљивим извештајима о мафијашким групама на Косову. Констернирано и са гађењем сам проучавао те обимне и различите извештаје", навео је Дик Марти.

Марти је описао и како је функционисао систем крађе органа.

УНМИК био незаинтересован 

"Када је било потврђено да су хирурзи спремни за операције, заточеници су појединачно извођени из сигурних кућа, убијани, а њихова тела су брзо пребацивана у клинику", наводећи да су у случај клинике "Медикус" у Приштини и та убиства умешане исте особе.

"Суштинско је право народа Косова да зна истину, целу истину, што је такође незаобилазан услов за помирење међу заједницама и просперитетну будућност државе", закључио је Марти.

Марти је навео да међународне власти на Косову, што је у то време био УНМИК, нису сматрале да је неопходно да детаљно испитају околности под којима су се ти злочини догодили, или су то чиниле нестручно и површно.

Дик Марти, током истраге која је обухватала Косово и север Албаније, суочавао се са озбиљним опструкцијама власти у Тирани и Приштини, који су тврдње бивше хашке тужитељке Карле дел Понте, због којих је истрага и покренута, назвали прљавом кампањом против Албанаца, Косова, Ослободилачке војске Косова.

Албански став према Мартијевој истрази критиковао је и званичник Уједињених нација Филип Алстон, који је Тирану отворено оптужио да спречава међународну истрагу о оптужбама за мучење, убијање и трговину људским органима током сукоба на Косову.

Током боравка у Албанији, Марти је спречен да посети место Бурел, где се, наводно, налазила импровизована болница у којој су заточеним Србима и осталим неалбанцима вађени органи.

Истрага се води о судбини око 300 особа, које су нестале после доласка међународних снага на Косово, јуна 1999. године и које су, како се претпоставља, убијене у логорима на северу Албаније.