Тужилаштво не пушта Харадинаја

Тужилаштво Хашког трибунала уложило је жалбу на одлуку Претресног већа, да на привремену слободу током предстојеће празничне паузе пусти бившег заповедника ОВК Рамуша Харадинаја, оптуженог за злочине на Косову 1998. године.

Судије су 8. децембра одлучиле да Харадинаја пусте на привремену слободу од 17. децембра до 14. јануара. Упркос томе што су остали при оцени да на Косову влада атмосфера узнемиравања сведока, због које је Трибунал летос наложио да суђење Харадинају буде поновљено.

Док Апелационо веће не одлучи о данашњој жалби тужилаштва, Харадинај ће остати у судском притвору у Шевенингену. Тужилац Пол Роџерс је у жалби назначио да је одлука о пуштању Харадинаја "толико неразумна" да "представља злоупотребу дискреционог права" претресног већа.

Супротно налазу Претресног већа, да је привремено ослобађање "незнатна" претња веродостојности предстојећег суђења, тужилац у жалби оценењује да процес угрожава "ризик од узмнемиравања сведока", подсећајући да су то утврдиле и саме судије, када су у септембру одбиле да Харадинаја ослобде.

Ризик за интегритет суђења

По жалби тужилаштва, "ниједно разумно претресно веће" не би ризик за интегритет суђења, настао ослобађањем Харадинаја, назвало "незнатним", пошто је Трибунал више пута утврдио да на Косову "постоји раширена атмосфера озбиљног узнемиравања сведока"; да "преовлађује узнемиравање сведока" и да се "сведоци осећају узнемираваним и пошто је наређено понављање суђења".

Тужилац Роџерс као неприхватљив одбацује и аргумент судије да кратак боравак Харадинаја на Косову, после одржаних избора, а уочи поновљеног суђења, неће значајно утицати на процес.

Оптужба, супротно томе, оцењује да би појачана медијска пажња, коју би у постизборним данима изазвао боравак на слободи Харадинаја, значајно утицао на потенцијалне сведоке управо у критичним данима уочи почетка новог суђења, крајем јануара или почетком фебруара.

Тужилаштво стога тражи да апелационо веће Трибунала поништи првостпену одлуку и Харадинаја задржи у притвору до почетка процеса. Уколико апелационо веће одлучи да захтев врати на одлучивање првостепеном већу, тужилаштво тражи да Харадинај до коначне одлуке буде задржан у притвору.

Као разлог за привремено ослобађање, Харадинај је, крајем новембра, навео да му је супруга трудна и да би требало да се породи средином јануара. Поред тога, како пише у захтеву, он би желео да види своје двоје деце.

Жалба тужилаштва

Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, апелационо веће Трибунала наложило је 21. јула да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998. године.

Првостепеном пресудом, Харадинај и другооптужени Баљај били су ослобођени кривице, а трећеоптужени Брахимај осуђен је на шест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у јабланичком логору.

Понављање суђења наложено је због тога што на првом процесу нису била саслушана два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".

На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову, указало је и судско веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али не и да је доказана кривица Харадинаја и Баљаја.

Оптужница у шест тачака

Новом оптужницом, Харадинају, Баљају и Брахимају се у шест тачака на терет стављају убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања.

Харадинај је, по оптужници, 1998. и 1999. био вођа ОВК у околини Дечана, Баљај је командовао специјалном јединицом "Црни орлови", а Брахимај члан главног штаба ОВК и заповедник притвора за заробљенике ОВК.

Прво суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008. године. Тужиоци су пред судско веће током процеса извело 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда.

Харадинај се добровољно предао Трибуналу 9. марта 2005. непосредно пошто је поднео оставку на дужност премијера Косова. Истог дана у Хаг су из Приштине пребачени и Баљај и Брахимај.

У првом појављивању пред судијама, сва тројица су одбацила кривицу. Трибунал је на привремену слободу до почетка суђења, Харадинаја пустио 9. јуна 2005, а касније му је, на захтев одбране и упркос противљењу тужилаштва, дозволио да у ограниченој мери јавно наступа на Косову као лидер Алијансе за будућност Косова.