Одложена пресуда Младићевим јатацима

Пресуда групи од 10 оптужених за помагање у скривању хашког оптуженика Ратка Младића није  изречена данас, како је било заказано, јер је Прво основно тужилаштво у Београду, непосредно пред почетак, затражило изузеће председника Већа, судије, једног поротника и председника Првог основног суда.

Председавајући Већа судија Дејан Гарић обавестио је стране у поступку да му је захтев за изузеће стигао пред почетак најављеног изрицања пресуде и да је изузеће њега и других наведених затражила заменица Првог јавног тужиоца Радмила Јовановић.

Судија Гарић је, потом, одложио објављивање пресуде, док председник суда не одлучи о захтеву тужилаштва.

Данас је требало да буде изречена пресуда групи за коју се сумња да је помагала у скривању Младића, од 2002. до 2006. године, у Београду.

За кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, за које се група терети, предвиђена ја казна од једне године до осам година затвора.

Поступак против Младићевих јатака почео је пре више од четири године, када је њих 11 ухапшено и задржано у притвору осам месеци, после чега су пуштени да се бране са слободе.

У међувремену је преминуо првооптужени Јово Ђого, који је био официр у Војсци Републике Српске под Младићевом командом, током рата у БиХ.

Прво основно тужилаштво у Београду предложило је, у завршној речи, да се 10 оптужених прогласе кривима и осуде по закону, јер је током суђења доказано да су, од 2002. до 2006. године, допринели да Младић не буде откривен и ухапшен, иако су знали да је пред Трибуналом у Хагу оптужен за најтежа кривична дела ратних злочина.

Одбрана оптужених тражи ослобађајућу пресуду, јер сматра да њихови брањеници нису извршили кривично дело за које се терете, пошто Младић није правоснажно осуђен пред Хашким трибуналом, и да против њихових брањеника нема доказа који би потврдили да су га они скривали.

Сви оптужени, осим генерала ВРС Марка Лугоње, негирали су, током суђења, да су скривали Младића, бранећи се да су станове изнајмљивали "за коцкање и швалерацију" или, просто, одбијајући да признају наводе оптужнице.

Младић (68) се налази у бекству, пошто је пред Хашким трибуналом оптужен за 15 кривичних дела ратних злочина и геноцида против Бошњака и Хрвата, у рату у Босни и Херцеговини, између 1992. и 1995. године.

Оптужница подигнута 1995. године терети Младића за геноцид, злочине против човечности и многобројне ратне злочине, укључујући оне који се односе на снајперску кампању против цивила у Сарајеву, а касније, исте године, проширена је и на ратне злочине у вези са нападом у јулу 1995. године на Сребреницу, коју су Уједињене нације, претходно, прогласиле безбедном зоном.

Младић се терети и за узимање талаца из редова особља мировне мисије УН.

На оптуженичкој клупи, као Младићеви јатаци, углавном су избеглице из БиХ, који су током сукоба деведесетих нашле уточиште у Београду.

Суђење више пута враћано на почетак

Официр ВРС Јово Ђого, који је преминуо прошле године, у оптужници је означен као организатор операције скривања од 2002. године, кад је Младић напустио војне објекте, па до краја 2005. године.

Оптужени су на територији Београда проналазили и изнајмљивали сигурне станове, у којима се Младић скривао, наводи се у оптужници.

На оптуженичкој клупи, због помоћи учиниоцу после извршења кривичног дела, остали су бивши официри ВРС Марко Лугоња и Ратко Вучетић, затим Татјана Васковић, њена мајка и брат, Љиљана и Бојан Васковић, Станко Ристић, Благоје Говедарица, Саша Бадњар, Предраг Ристић и Борисав Ивановић.

Они се оптужени да су, "у продуженом трајању", помагали Младићу, иако су знали да је тужилац Хашког трибунала подигао оптужницу против њега.

Младићеви јатаци ухапшени су у априлу 2006. и после готово осам месеци проведених у притвору пуштени да се бране са слободе.

Суђење је, у више наврата, враћано на почетак због промене судског већа, трудноће и болести појединих оптужених, као и два неуспела покушаја бившег Другог општинског суда да се огласи ненадлежним после промене "закона о јатацима", када је дело за које се терете оптужени прешло у надлежност Већа за ратне злочине Окружног суда.