Караџић оспоравао исказ сведока

Оптужени Радован Караџић оспоравао је пред Трибуналом у Хагу сведочење сарајевског полицајца Драгана Миоковића да је гранате које су у новембру 1994. у Сарајеву убиле три цивила, испалила Војска Републике Српске, али Миоковић је остао при том исказу.

Тадашњи председник РС оптужен је за терорисање цивила у Сарајеву систематским гранатирањем и снајперским нападима 1992-95. године.

Тврдњи Миоковића, шефа тима за истрагу о експлозија у Ливањској улици, 8. новембра 1994. године, да су гранате испаљене са српских положаја, Караџић је супротставио налаз француског Унпрофора да су пројектили долетели са позиција Армије БиХ.

Миоковић је одговорио да је разлика у налазима сарајевских истражитеља и Унпрофора била последица примене различитих таблица о експлозивном пуњењу граната.

На примедбу Караџића да је Унпрофор остао при свом налазу, Миоковић је изјавио да никада није видео коначни резултат истраге мисије УН и да га, с професионалног становишта, то није ни занимало.

Сведок је потврдио да на дан експлозија није дозволио француском официру Унпрофора приступ лицу места зато што се раније дешавало да "плави шлемови" стигну први и однесу доказни материјал, онемогућавајући тако босанске истражитеље да обаве увиђај по закону.

Караџић је сугерисао и да је после прве експлозије у Ливањској улици, Миоковићев тим спровео увиђај и напустио место удара пет минута пре него што су у непосредну близину пале друга и трећа граната. Миоковић је то прихватио као тачну тврдњу.

Осврћући се на сведокову јучерашњу тврдњу да је у Сарајеву током рата погинуло "између 10.000 и 11.000 људи", Караџић је позвао Миоковића да наведе случајеве масовног страдања цивила.

Наводећи две експлозије на пијаци Маркале, напад на ред за хлеб у Улици Васе Мискина и још неке инциденте, Миоковић је рекао да се других не може сетити.

Прецизирао је да је у "10 до 15 одсто" од око 100 истрага које је спровео, број жртава био већи од "седам или осам". На позив оптуженог да "наведе неки", Миоковић је одговорио да се "не може сетити".

Упитан колико је Срба убијено, сведок је узвратио да полиција никада није водила евиденцију жртава по националности. Миоковић је потврдио да је било случајева да су Срби у Сарајеву убијани "само зато што су Срби", али да се то догађало у првој години рата, када он није био у сарајевском Центру јавне безбедности.

Бивши председник РС оптужен је и за геноцид у Сребреници и још осам босанских општина, прогон несрба широм БиХ и узимање припадника Унпрофора за таоце 1992-95. године.