Пресуда Јуришићу у понедељак

Претрес у жалбеном поступку против Илије Јуришића завршен је данас, а Апелациони суд у Београду ће другостепену пресуду Јуришићу објавити у понедељак, 11. октобра.

Јуришић је осуђен првостепеном пресудом пред некадашњим Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду на 12 година затвора због употребе недозвољених средстава борбе и због учешћа у ратном злочину над колоном ЈНА која се маја 1992. године повлачила из Тузле.

На данашњем рочишту, заменик тужиоца за ратне злочине Милан Петровић рекао је да из свих доказа несумљиво произилази да је Јуришић извршио кривично дело и затражио строжу казну од оне која му је изречена у првостепеном поступку.

Петровић је истакао да су сви сведоци који су саслушани у другостепеном поступку, осим некадашњег команданта касарне у Тузли Милета Дубајића, лично заинтересовани да помогну Јуришићу да избегне одговорност јер су и сами, како је истакао, учествовали у "осмишљеној и перфидној акцији 15. маја 1992. године".

С друге стране Јуришићеви браниоци, Ђорђе Дозет и Стеван Протић истакли су да нема поузданих доказа да је Јуришић крив и затражили од судског већа да донесе облобађајућу пресуду као једино могуће решење.

"Ако веће каже да је на 'ватру одговорити ватром' наредба за напад, онда га осудите. Одбрана тврди да то није наредба за напад, већ је одбрамбеног карактера", рекао је Протић.

Одбрана: Јуришић није имао наредбодавну улогу

Према речима Јуришићевог другог адвоката Ђорђа Дозета, Јуришић није имао наредбодавну улогу и није могао да утиче на формулисање наредбе 'на ватру одговори ватром'.

То су потврдили Мехо Бајрић, који је ту наредбу дао, и Будимир Николић, који је био у просторији Оперативног штаба Тузле када је Бајрић пренео те речи Јуришићу, рекао је Дозет. 

Судско веће прочитало је допис из Министарства одбране у ком се наводи да је Споразум о мирном повлачењу ЈНА из БиХ, који је потписан у Скопљу 26. априла 1992. године између Благоја Аџића и Алије Изетбеговића, уништен у НАТО бомбардовању зграде Генералштаба у Београду 1999. године.

Тужилаштво за ратне злочине нема писани споразум и у том смислу он не постоји као писани траг, рекао је заменик тужиоца Милан Петровић, наводећи, међутим, да докази упућују на то да су се две стране одмах споразумеле око мирног измештања ЈНА и да је "засигурно постојао споразум и договор".

По мишљењу одбране, у току поступка није доказано постојање споразума између СРЈ и БиХ о мирном повлачењу војске, а као доказ за за то доставили пресуду суда у Лондону у поступку изручења Србији бившег члана ратног председништва БиХ Ејупа Ганића.

Браниоци су судском већу указали да је лондонски суд у одлуци закључио да споразум не постоји, а да је сведочење заменика тужиоца у поступку око екстрадиције Ганића оцењено као "непоуздано".

"Ниједним доказом није утврђено да споразум постоји. Пошто није уложила жалбу на одлуку суда у Лондону, стиче се утисак да је наша земља ту одлуку учинила правоснажном", истакао је Протић.

Претрес су пратиле невладине организације, Мисија ОЕБС, амбасадор БиХ у Србија Бориша Арнаут.

Веће за ратне злочине Апелационог суда у Београду отворило је 22. септембра претрес против Јуришића и саслушало 14 сведока.  Међу саслушаним сведоцима био је некадашњи градоначелник Тузле Селим Бешлагић, који је сведочио путем видео линка из суда у Сарајеву, а поново су саслушани и командант касарне Миле Дубајић и Мехо Бајрић који је био претпостављени Јуришићу.

Јуришић је током поступка негирао да је издао наредбу о нападу, већ да је пренео наређење претпостављеног Меха Бајрића која је гласила: "На ватру одговори ватром".

Ухапшен је 2007. године на београдском аеродрому и од тада је у притвору.

У нападу на колону ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године погинуо је најмање 51 војник, око 50 је рањено, а уништен је и већи број санитетских возила.