Вукчевић демантује наслов "Вашингтон поста"

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић тврди да је наслов интервјуа који је недавно дао "Вашингтон посту" истргнут из контекста и да не одговара ономе што је изјавио.

Наслов "Власти Србије кажу да им је Младић на дохват руке" интевјуа, објављеног 28. јула у "Вашингтон посту", ствара илузију да се зна где је хашки бегунац Ратко Младић, што наноси штету спровођењу Акционог плана, наведено је у саопштењу Тужилаштва за ратне злочине.

Истиче се да је Вукчевић у интервјуу том листу 16. јула ове године изјавио "Он је негде на дохват руке. Не могу још прецизно да лоцирам где се налази, али је јасно да је Младић био у Србији. Апсолутно, ја сам оптимиста да се приближавамо крају те акције, то мора да се уради до краја ове године".

Лист наводи да је најтраженији оптуженик за ратне злочине у бекству дуже него Осама бин Ладен, те да српске власти, након деценије "гледања у страну", тврде да напокон затварају круг око генерала Ратка Младића.

"Годинама су власти у Србији тврдиле да чине све што је у њиховој моћи како би Младић био предат Хашком тибуналу", пише "Вашингтон пост" наглашавајући да међу многим националистилчки оријентисаним Србима присутан висок степен скептицизма да ће оптуженик ускоро бити испоручен Суду, упркос вишемилионској награди коју нуде САД.

Другачија Србија

Највећи подстицај за потрагу за Младићем био је прошлогодишњи избор нове српске владе која је обећала окончање хладних односа Србије са Западом и придруживање Европској унији.

"Сад имате врло другачију Србију", подсетио је лист на изјаву шефа српске дипломатије Вука Јеремића. "Ова влада је, вероватно, највише проевропски оријентисана у историји Србије. Она представља излазак из више деценија кризе и рата", рекао је Јеремић. Србија се надала да ће започети дуготрајни процес придруживања ЕУ почетком ове године, али холандска влада блокира кандидатуру Србије, захтевајући да Младић прво буде ухваћен.

Дневник преноси и изјаву Расима Љајића, председника Националног савета за сарадњу с Трибуналом, да је Влада изненађена што Холанђани нису одустали од својих приговора након хапшења Караџића.

Љајић је навео да су скоро све друге чланице ЕУ, као и Сједињене Државе, задовољне учинком Србије у проналажењу ратних злочинаца и сарадњом с Трибуналом УН.

"Сви, осим Холандије, верују у наше напоре", навео је лист речи министра Љајића.

"Вашингтон пост" је такође навео да је Љајић поновио прогнозе тужилаштва да ће одбегли генерал бити ухваћен до краја године.

Министар, како је навео лист, најављује да ће поднети оставку ако Младић не буде ухапшен до тада.

Недовољан труд претходних влада

Наводећи да су и Љајић и други српски званичници нејасно одговорили на питање зашто су тако самоуверени, лист је пренео да су они признали да су претходне владе у Београду или отворено штитиле Младића или се нису баш трудиле да га пронађу.

Према тврдњама Тужилаштва, Младић је у Београду последњи пут био у децембру 2005, пренео је лист.

У јуну 2006, истражитељи су мислили да су прагу успеха када је праћен осумњичени који је био "директна веза са Младићем", рекао је Вукчевић, "међутим, службе безбедности су направиле грешку и пропустиле су особу најближу Младићу".

Вукчевић је Младића описао као "врло старог и врло болесног" и додао да истражитељи пажљиво надзиру бивше српске војне лекаре, али није желео да коментарише извештаје медија да је оптуженик пре неколико година доживео благ мождани удар.

Бивши шеф српске цивилне обавештајне службе Горан Петровић сматра да Младићу вероватно помажу пензионисани војни официри или друге националистички настројене присталице, навео је "Вашингтон пост".

"Постоји много људи који би Младића пријавили полицији, али још више оних који не би", рекао је Петровић, додајући да српска влада није жељна да изручи Младића Хашком трибуналу ради некаквог неправедног суђења, али да осећа притисак да треба да делује.

Петровић сматра да власти чекају да Младић умре пре него што морају да се одлуче између њега и Европске уније.

"Били би срећни ако би Младић отишао у Хаг и тамо умро, без суђења", рекао је Петровић.