Шарићева група не познаје Шарића

У наставку суђења организованој криминалној групи на челу са Дарком Шарићем данас су тројица окривљених пред Специјалним судом у Београду негирала своје учешће у шверцу кокаина из Латинске Америке у Европу, тврдећи да не познају Шарића нити чиме се он бавио.

Оптужени Милош Цајић, бивши први официр прекоокеанског брода "Пиргос", тврдио је током изношења одбране да је брод из Бразила дошао у сидриште Монтевидеа, главног града Уругваја, по гориво и то по наређењу бродарске компаније "Реамеритајм" и да нема никаква сазнања о пошиљци и укрцавању кокаина на тај брод, за шта га терети оптужница.

На брод "Пигрос" је, према оптужници, требало да буде укрцана пошиљка од 2.174 килограма и 682 грама кокаина под Цајићевим надзором, што је спречила уругвајска полиција 15. октобра 2009. пошто ју је пре претовара запленила на јахти "Мауи".

Цајић, који потиче из Врњачке Бање, је тврдио да је на његов брод у Бразилу почетком октобра укрцано више тона шећера од трске који је требало да буде искрцан у Сомалији, истичући да брод никада није имао планирану маршуту према Европи, како се тврди у оптужници.

Према речима Цајића, 12. октобра брод са 10 до 12 чланова посаде упловио је у сидриште Монтевидеа, а три дана касније у вечерњим часовима испловио је према Јужној Африци, где је у Кејптауну прекинуо пловидбу јер се бојао пирата у сомалијским водама.

Потом је авионом, који је обезбедила бугарска бродарска компанија за коју је радио, преко Дубаиа и Истанбула, слетео у Сарајево где је ухапшен, а потом изручен Београду.

Од првих наредби које је посади преносио капетан брода Бугарин Петар Колев, Европа није спомињана као дестинација брода, испричао је Цајић.

Тек по одласку из Бразила сазнао је да брод плови према Сомалији која, како је навео, има врло несигурне воде, а да морнари у таквим случајевима могу да траже раскид уговора или повећање плате.

Пандрц: Немам никакве везе са шверцом

Оптужени Милош Пандрц истако је на почетку изношења одбране да би, да је знао да се терети за неко кривично дело, побегао из земље пре тога, истичући да нема везе са Шарићевом групом.

Пандрц је тврдио да су му инспектори полиције рекли да је ухапшен како би његовог брата Марка Пандрца који је у бекству натерали да се преда.

"И оца су нам терали да пренесе Марку гаранције да ће добити статус сведока сарадника у овом процесу ако се преда", навео је Милош Пандрц и нагласио да све то потврђује чињеница да је ухапшен неколико дана после првих хапшења.

"Не знам да ли брат има везе са заплењеном дрогом, као ни остали оптужени, али знам да ја немам никакве везе са извршењем овог дела", исприцао је Пандрц излажући своју одбрану.

Пандриц није хтео да одговори на питање тужиоца чиме му се бавио брат, али је навео да је Марко, кога су звали Дебели, последњи пут био код куће у јуну 2009. године.

Пандрц је рекао да је познавао неке друговЕ Милоша Пандрца и да се са њима дружио до средине 2008. године када је између њих дошло до сукоба јер су га оптужили да је био у вези са девојком једног од њих.

Према његовим речима, крио се и бојао за свој живот после тог сукоба због девојке, и како је навео, боравио је у Врњачкој Бањи и ретко долазио у Београд, а и брату је саветовао да прекине дружење са њима.

Милош Пандрц није хтео да саопшти имена тих другова јер се, како је казао, плаши за своју безбедност као и за безбедност своје породице.

Милош Пандрц је истакао да се сви прислушкивани разговори које је водио са братом непосредно пред хапшење односе на вађење његове путне исправе да би се вратио из иностранства јер није могао да се пријави конзулату. Није могао са сигурношћу да каже одакле га је брат звао, из Аргентине или Бразила.

Путну исправу је у разговорима са Марком и својим кумом оптуженим Николом Павловићем називао књига.

Навео је да је од Павловића кроз разговоре тражио да га не спомиње пред Марковим друговима, који су требали да му проследе путну исправу, јер се плашио да ако сазнају да он има везе са тим неће помоћи његовом брату.

Што се тиче његових путовања у Италију, Милош Пандрц је навео да папири у ауту његове мајке потврђују да је тамо ишао како би уговорио увоз грађевинског материјала за своју приватну фирму.

Ракић: Не познајем Шарића

Крагујевчанин Дејан Ракић такође је негирао припадништво криминалној групи, тврдећи да не познаје никог од оптужених осим Жељка Вујановића у чијем је казину радио као обезбеђење за четири до шест хиљада динара дневно.

Ракић је тврдио да не зна ни Шарића, а да је у Црну Гору путовао само туристички.

Осумњичени је испричао да је са оптуженим за организовање те групе и својим послодавцем Вујановићем путовао у Италију због паса напуљских мастифа што, како је навео, потврђују транскрипти прислушкиваних разговора и пресретнуте СМС поруке и навео пример: Ко је судија (на такмичењу паса) и кад стижу штенци.

У Италији су, трврдио је Ракић, користили италијанске картице за мобилне телефоне јер им је то било јефтиније.

Суђење ће бити настављено сутра изјашњавањем осталих оптужених о кривици.

Шарићева група се терети за шверц преко две тоне кокаина који је заплењен у два наврата, у италијанском граду Пиренија у јануару 2009. године и у уругвајској луци Санта Луција у октобру исте године.

Своју кривицу су раније негирали и оптужени Жељко Вујановић и Драган Лабудовић.