Јелена Рашић негира кривицу

Бивша чланица тима одбране босанског Србина Милана Лукића, Јелена Рашић, против које је Хашки суд подигао оптужницу због непоштовања суда, изјавила је да се не осећа кривом. 

"Часни суде, изјашњавам се да нисам крива", рекла је Рашићева, пошто ју је судија Мишел Пикар питао осећа ли се кривом по свакој од пет тачака оптужнице.

Према оптужници, Рашићева је у октобру 2008. године у Сарајеву, понудила Зухдији Табаковићу да потпише лажну и унапред припремљену писану изјаву у одбрану Милана Лукића, у замену за 1.000 евра, што је Табаковић и учинио.

Трибуналу, који је Рашићеву оптужио зато што је на лажно сведочење у поступку против Милана Лукића навела босанског Муслимана Зухдију Табаковића и још две особе чији идентитет суд није објавио, власти Србије изручиле су у понедељак.

Табаковић је то признао и пред Трибуналом, који га је осудио на три месеца затвора због непоштовања суда.

Рашићева, која је била референт за предмет у Лукићевој одбрани затражила је, по оптужници, од Табаковића да пронађе још две особе које би потписале лажне изјаве у корист Лукића за 1.000 евра. Пошто их је пронашао и упознао са Рашићевом, особе које су у оптужници под псеудонимима X и Y, потписале су лажне изјаве које им је Рашићева донела, а она им је дала по 1.000 евра.

У децембру 2008. године, Рашићева се вратила у Сарајево са измењеним текстом изјава, а Табаковић и друге две особе су, на њен подстицај и те изјаве потписали, пише у оптужници.

Те изјаве је у јануару 2009. године главни бранилац Милана Лукића, амерички адвокат Џејсон Аларид обелоданио Тужилаштву као доказе одбране.

Лукићев алиби 

Из поступка против Зухдије Табаковића познато је да је лажна изјава коју је потписао била искоришћена за Лукићев алиби у вези са оптужбом, да је на обали Дрине код Вишеграда, у лето 1992. године, стрељао петорицу муслиманских мушкараца.

Премда је знао да ће лажно сведочити, будући да није био очевидац, нити је имао сазнања о догађајима наведеним у изјави, Табаковић је изјаву потписао, како је признао, због тога што му је новац био неопходан.

У тој изјави, писало је да је Табаковић стрељање гледао сa друге стране Дрине, а опис починилаца није одговарао Лукићевом.

Како је Табаковић признао пред Трибуналом, Рашићева му је обећала још новца ако се појави на суђењу и сведочи у корист Милана Лукића, односно понови оно што је наведено у писаној изјави.

Трибунал је Милана Лукића неправоснажно осудио на доживотни затвор, а његовом рођаку Средоју Лукићу изрекао је казну од 30 година затвора, због злочина над Муслиманима у Вишеграду 1992-1994. године, укључујући и спаљивање више од 100 живих жена, деце и стараца. Обојица су на ту пресуду уложила жалбу.