Криминалци од јесени без "уточишта"

Већина одбеглих криминалаца од "српске правде" са црногорским држављанством ове јесени ће бити ухапшена у Црној Гори и изручена Србији, а исто чека и лица са црногорских потерница која се у Србији крију иза њеног држављанства, најављују у Министарству правде.

Државни секретар Слободан Хомен очекује да ће споразум о изручењу сопствених држављана између српског и црногорског министарства правде бити закључен у најскорије време и истиче да он није само у интересу Србије и Црне Горе већ и целог Балкана, како криминалци с ових простора више не би имали сигурно уточиште.

Влада Србије усвојила је прошле седмице Нацрт уговора између Србије и Црне Горе о међусобном изручењу сопствених држављана, а ускоро би исто требало да учини и црногорска влада, пошто је Министарство правде Црне Горе, такође, утврдило платформу за споразум, рекао је Хомен Танјугу.

"Сматрамо да ту не постоје никакве суштинске разлике и да је питање тренутка и воље када ће споразум бити потписан", нагласио је Хомен.

Нацртом уговора Владе Србије предвиђено је изручење окривљених за кривична дела организованог криминала, корупције, тероризма, као и за кривична дела за која је запрећена казна преко три године затвора, или се за иста може изрећи мера безбедности, односно васпитна мера, рекао је Хомен.

Нацрт предвиђа и могућност уступања кривичног гоњења уколико замољена држава, ипак, одбије да изручи лице које има њено држављанство.

Држава која одбије изручење дужна је да своје надлежне органе обавести о тој одлуци у циљу евентуалног кривичног гоњења и од друге државе затражи уступање информација, документације и предмета.

Регулисан је и посебан случај када се изручење сопствених држављана неће дозволити - "када је према праву обе државе уговорнице прописана казна затвора, мера безбедности или васпитна мера која укључује одузимање слободе, у најдужем трајању од пет година и ако би изручење очигледно изузетно тешко погодило лице чије се изручење тражи због његових година, дугог боравка у замољеној држави и других озбиљних разлога личне природе".

Предвиђено је да овај уговор почне да се примењује даном потписивања, а да на снагу ступа после потврђивања у парламентима обе државе.

Споразум о изручивању врхунац сарадње држава

Државни секретар је оценио да је врхунац добре сарадње међу државама управо постојање споразума о изручењу сопствених држављана.

"Дуги низ година након распада Југославије то је био суштински проблем, јер су лица са потерница - криминалци поседовали више држављанства и пасоша", објаснио је Хомен.

Изручење није било могуће због уставних препрека, а због недостатка политичке или неке друге воље није предузимано ни кривично гоњење.

Према Хоменовим речима, Србија је пре више од две године иницирала потписивање таквих споразума, и како је навео "оно што је позитивно је спремност свих земаља за њихово закључење".

Први је недавно закључен са Хрватском који је довео до конкретног изручења Сретка Калинића, осуђеног за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића и бројна кривична дела која је извршио као припадник "земунског клана", подсетио је Хомен.

"За разлику од Споразума са Хрватском који у овој првој фази подразумева само изручење за кривичних дела организованог криминала и корупције, са Црном Гором смо разговарали и предложили општи споразум чији би предмет била и корупција, ратни злочини и друга тежа кривична дела ", рекао је Хомен.

Циљ ових споразума је да се обесмисли постојање двојног држављанства ради избегавања кривичне одговорности, јер ће, како је објаснио, постати апсолутно небитно да ли неко има српско, црногорско или хрватско држављанство ако је починилац кривичног дела, истакао је Хомен.

На српским потерницама налази се двадесетак црногорских држављана међу којима су и припадници Шарићеве групе оптужени за шверц кокаина из Латинске Америке - Горан Соковић, Дејан Шекуларац, Борис Лабан, Драшко Вуковић и Дарко Тошић, а чије ће изручење Србија моћи да захтева после потписивања споразума.

Црногорско правосуђе потражује дупло мањи број српских држављана.