Завршне речи на суђењу Ђорђевићу

У завршној речи на суђењу пензионисаном генералу МУП-а Србије Властимиру Ђорђевићу пред Хашким трибуналом, тужилаштво је данас тврдило да је доказало Ђорђевићеву кривицу за злочине над Албанцима на Косову 1999.

Тужилац Честер Стемп затражио је од судског већа да Ђорђевића прогласи кривим по свим тачкама оптужнице, која му на терет ставља присилно премештање, депортације, убиства и прогон Албанаца са Косова у првој половини 1999. године.

Стемп, међутим, није предложио примерену казну, рекавши да одлучивање о томе оставља судијама.

Тужилац је нагласио да је Ресор јавне безбедности МУП-а Србије, чији је начелник Ђорђевић био у критично време, "одиграо кључну улогу" у спровођењу заједничког злочиначког подухвата које су у циљу прогона Албанаца са Косова осмислиле тадашње власти у Београду.

"Пошто је пропустило да нађе решење за ненасилни албански сепаратизам, вођство СР Југославије и Србије упустило се у спровођење плана за промену етничке равнотеже на Косову, у којем су учествовале власти, војска и полиција. То је било немогуће учинити без примене криминалних средстава, односно без прогона Албанаца", рекао је заступник оптужбе.

Уследила је, по Стемповим речима, "систематска кампања насиља и терора" током које је "протерано 850.000 Албанаца, а хиљаде су убијене".

Злочини били део плана

"Албанским цивилима при протеривању ван земље, српске снаге, најчешће полиција, одузимале су документа, куће су им уништаване, а мушкарци су одвођени на страну и стрељани", наводи Стемп.

"Исти образац понављао се широм Косова, што је доказ да злочини над Албанцима нису били изоловани и појединачни инциденти, како је током суђења тврдила Ђорђевићева одбрана, него део плана", назначио је тужилац.

Као доказ да је злочиначки план постојао, те да је генерал Ђорђевић свесно и добровољно учествовао у његовом спровођењу, Стемп је навео операцију пребацивања "више од 800" тела Албанаца убијених на Косову у масовне гробнице у Батајници, Петровом Селу код Кладова и код језера Перућац у околини Бајине Баште.

По тужиоцу, то је био покушај да се злочини прикрију, а високо позиционирани званичници који су транспорт организовали тиме су постали умешани у вишеструка убиства за која су морали знати и у време почињења.

Кључну улогу у том послу одиграли су Ђорђевић и тадашњи министар унутрашњих послова Влајко Стојиљковић.

У изјави на почетку суђења, оптужени Ђорђевић није негирао да је организовао пребацивање лешева са Косова, тврдећи да је то учинио по наређењу Стојиљковића, после његових претњи.

Координисане операције

Тужилац Стемп је данас одбацио ту тврдњу, наводећи да докази показују да су Ђорђевић и Стојиљковић радили у истом циљу.

Прецизирао да је до сада из гробница у Србији идентификовано 650 жртава, које су убијене на више локација широм Косова, у оквиру кампање масовног протеривања Албанаца.

"Удружени злочиначки подухват није могао бити спроведен без полиције, а деловање Властимира Ђорђевића у то време показује да је он био учесник у том подухвату, помажући и подржавајући починиоце злочина", рекао је Стемп.

Ђорђевић је "наоружавао српске цивиле", "координисао полицијске операције" и "дозволио употребу паравојних формација попут Шкорпиона" на Косову, у оквиру резервног састава МУП Србије.

Шкорпиони су крајем марта 1999. у Подујеву убили 19 жена и деце, а убрзо су, упркос томе, враћени на Косово, подсетио је тужилац.

Заступник оптужбе тврдио је и да је током процеса доказао и Ђорђевићеву командну одговорност, подвлачећи да оптужени није учинио ништа да злочине истражи и спречи, а починиоце, који су му били подређени, казни.

Завршну реч на суђењу сутра пре подне изложиће одбрана генерала Ђорђевића.

Суђење Ђорђевићу почело је у Хагу крајем јануара прошле године, а тужиоци су извођење доказа завршили у октобру.

Генерал Ђорђевић је, после вишегодишњег скривања, ухапшен 17. јуна 2007. у Будви, после чега су га власти Црне Горе изручиле Трибуналу.

У првом појављивању пред Трибуналом, изјавио је да није крив за злочине за које је оптужен.