Караџић тражи документа норвешке владе

Бивши лидер босанских Срба Радован Караџић затражио је од Хашког трибунала да изда обавезујући налог влади Норвешке да му достави документа неопходна за припрему одбране.

Караџић је затражио документа о нелегалним испорукама оружја у Тузлу и наоружавању босанских муслимана 1995. године, саопштено је у Хагу.

У писму упућеном 25. маја амбасади Норвешке у Холандији, Караџић је затражио да му влада те државе достави извештаје норвешких војних званичника при УНПРОФОР-у о сумњивим испорукама оружја у Тузлу фебруара 1995. године, којима је прекршен ембарго УН.

Караџић је, у писму, такође, затражио и извештаје норвешког особља у БиХ који се тичу убистава великог броја цивила на пијаци Маркале у Сарајеву 5. фебруара 1994. године и 28. августа 1995. године.

Преписке између Норвешке и УН  

Бивши председник РС је тада навео да су одвојене истраге безбедносних служби Канаде, Британије, Данске, Шведске, Белгије, Холандије и Норвешке показале да су снаге босанских муслимана то учиниле како би приказале да су Срби одговорни за нападе и тако издејствовале интервенцију међународне заједнице.

Од норвешке владе, Караџић је затражио и преписке између Норвешке и УН у вези са надгледањем зоне забрањеног лета у Тузли у фебруару 1995. године.

Одбијајући да поступи са захтевима из Караџићевог писма, норвешка амбасада у Хагу је 12. јуна обавестила оптуженог да ће влада те земље поступати у складу са захтевом за сарадњу или наредбом Трибунала, али да у ту "категорију" не спада писмо које је Караџић упутио.

Караџић је и амбасади Турске у Хагу упутио писмо затраживши да му Анкара достави податке о наоружавању босанских муслимана током рата у БиХ и њеног учешћа у преговорима око његовог окончања са америчким дипломатом Ричардом Холбруком у јануару и фебруару 1995. године.

Бивши председник РС се пред Трибуналом брани сам, уз помоћ стручног и правног тима за одбрану. Измењеном оптужницом, терети се за геноцид и друге ратне злочине почињене у БиХ током 1992. до 1995. године.