Поповићу и Беари доживотна

Трибунал у Хагу осудио је Вујадина Поповића и Љубишу Беара на доживотну затворску казну, због геноцида у Сребреници, а Драга Николића на 35 година затвора.

Потпуковник Поповић, у критично време начелник за безбедност Дринског корпуса, и пуковник Беара, који је исту дужност обављао у Главном штабу Војске Републике Српске, по пресуди, имали су "геноцидну намеру" да униште заробљене Муслимане као етничку групу, коју су спровели кроз операцију организованог стрељања, око 7.000 заробљених.

Трибунал је утврдио да Драго Николић, који је био безбедносни официр Зворничке бригаде ВРС, није имао геноцидну намеру, али је значајно допринео спровођењу геноцида.

Љубомир Боровчанин је ослобођен кривице за геноцид, али је, због злочина против човечности и кршења закона и обичаја ратовања у источној Босни, осуђен на 17 година затвора.

Због злочина против човечности и кршења закона и обичаја ратовања, Радивоје Милетић је осуђен на 19 година затвора, а Милан Гверо на пет година.

Винко Пандуревић је осуђен на 13 година затвора, али је ослобођен оптужбе за геноцид.

У пресуди шесторици официра и једном припаднику специјалне полиције Војске Републике Српске утврђено је да су снаге босанских Срба, пошто су 11. јула заузеле Сребреницу, на организован начин срељале око 7.000 заробљених Муслимана, са циљем да их елиминишу као етничку групу. 

Изричући пресуду, председавајући судија Кармел Ађијус рекао је да су у јулу 1995. после пада Сребренице снаге босанских Срба систематски убиле више од 7.000 Муслимана "у јасној намери да елиминишу сваког заробљеног муслиманског мушкараца, што је доказ геноцида".

Криминална намера да се уклони муслиманско становништво из Сребренице и Жепе, по пресуди, потекла је из директиве председника РС Радована Караџића из марта 1995, али је одлука да се сви заробљени Муслимани одвоје од породица и убију донета "до јутра 12. јула" 1995, после састанака команданта ВРС Ратка Младића с представницима УНПРОФОР-а и муслиманског становништва у Братунцу.

Младић је, на тим састанцима, поручио Муслиманима да "могу опстати или нестати", тражећи да се сви мушкарци предају, назначио је судија Ађијус.

Судија је прецизирао да је претресно веће утврдило да је до сада идентификовано више од 5.000 жртава, али да је уверено да ће тај број расти и да би могао достићи 7.827.

Судско веће: Нечувен злочин по обиму и бруталности

Догађаји у енклавама Сребреница и Жепа "нечувени су по обиму и бруталности", не само у контексту ратова у бившој Југославији, већ и у контексту људске историје, оценило је судско веће Трибунала.

За геноцид у Сребреници, оптужени су: Вујадин Поповић, Љубише Беаре, Драго Николић, Љубомир Боровчанин и Винко Пандуревић.

Преостала двојица официра ВРС, Радивој Милетић и Милан Гверо, оптужени су за злочине против човечности у Сребреници и Жепи.

На челу тог подухвата, како се наводи у оптужници, били су Радован Караџић и генерал Ратко Младић, а учествовали су и генерали Радислав Крстић и Здравко Толимир.

Хашки трибунал до сада је, због помагања геноцида у Сребреници, правоснажно осудио једино генерала Крстића, тадашњег команданта Дринског корпуса Војске Републике Српске. Крстић казну од 35 година затвора служи у Великој Британији.

Суђење седморици официра почело је пред Трибуналом средином јула 2006, а завршено је у септембру прошле године.

То је до сада био највећи поступак пред судом у Хагу, трајао је 425 дана, а саслушано је 315 сведока, од којих је 182 извела оптужба, а 132 одбрана. Једног сведока позвало је судско веће. У току процеса изнето је 87.000 страница доказног материјала.