Хаг о ревизији пресуде Шљиванчанину

Одбрана Веселина Шљиванчанина затражила је од апелационог већа Хашког трибунала да исказ сведока Миодрага Панића прихвати као основ за преиспитивање правоснажне пресуде Шљиванчанину, а оптужба се томе успротивила.

Панић је данас у доказној расправи готово два и по сата сведочио да Миле Мркшић није обавестио Шљиванчанина да повуче обезбеђење са Овчаре, потврдио је за Интернет портал РТС-а Шљиванчанинов адвокат Новак Лукић. Панића су испитивали и тужилаштво и одбрана и судије, рекао је Лукић.

"После опсежног сведочења Миодрага Панића уследила је правна расправа. Уколико се установи да сведочење јесте нова чињеница, захтев за ревизију поступка биће сматран основаним", рекао је адвокат Лукић.

Насупрот томе, тужилац Пол Роџерс оценио је да је Панић данас "лагао", како би и себе заштитио од оптужби да је саучесник, а и да би Шљиванчанина и ЈНА приказао "у лепшем светлу".

Цитирајући налазе судија из првостепене пресуде, Роџерс је затражио да се Панићево сведочење одбаци, а тиме и захтев одбране за преиспитивање пресуде Шљиванчанину.

Апелационо веће председавајућег Теодора Мерона ће накнадно донети одлуку о том захтеву.

Преиспитивање пресуде први пут у историји

Шљиванчанин је првостепеном пресудом осуђен због помагања злочина над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године на 5 година затвора, та пресуда је у жалбеном поступку преиначена на 17 година.

То ће бити први пут у историји Хашког трибунала да се преиспита нека пресуда, каже у изјави за РТС , адвокат Веселина Шљиванчанина, Новак Лукић.

Према Лукићевим речима, коначна одлука о прихватању или не прихватању захтева биће донета пошто Жалбено веће на овом рочишту саслуша и оцени релевантност нових доказа због којих се тражи понављање поступка.

Захтев за ревизију правоснажне пресуде, коју су Шљиванчанинови адвокати поднели 28. јануара ове године, утемељен је на новој чињеници кључног сведока, пензионисаног официра ЈНА Миодрага Панића.

Панић би пред Жалбеним већем требало да посведочи да увече 20. новембра 1991, током разговора којем је присуствовао, Миле Мркшић није обавестио Шљиванчанина о својој одлуци да са фарме Овчара повуче војну полицију, чиме је заробљенике оставио у рукама припадника локалне Територијалне одбране и паравојних снага који су их те ноћи стрељали.

Шљиванчанин је правоснажном пресудом Жалбеног већа 5.маја 2009. осуђен на 17 година затвора због помагања у злочине над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991.

Том одлуком је Жалбено веће Трибунала преиначило првостепену казну од пет година и повећало је на чак 17 година затвора, прогласивши Шљиванчанина кривим за помагање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. и 21. новембра 1991.

Првостепеном пресудум, изреченом 2007, Шљиванчанин је био ослобођен кривице за убијање заробљеника, а осуђен за помагање у њиховом мучењу.

У критично време, новембра 1991, Панић је био начелник штаба Прве гардијске бригаде ЈНА којом је командовао Миле Мркшић, а чији је официр за безбедност био Шљиванчанин.

Трибунал је Мркшића правоснажно осудио на 20 година затвора због помагања и подржавања убиства заробљеника на Овчари.