Трибунал о ревизији пресуде Шљиванчанина

Бранилац Веселина Шљиванчанина Новак Лукић изјавио је да је жалбено веће Хашког трибунала заказало за 3. јун расправу на којој ће обавити прелиминарно разматрање захтева за ревизију правоснажне пресуде, којом је Веселин Шљиванчанин осуђен на 17 година затвора.

Лукић је синоћ истакао да је за 16 година рада ово први пут да Хашки трибунал уопште узима у разматрање неки захтев за ревизију пресуде.

Лукић је напоменуо да ће коначна одлука о прихватању или не прихватању захтева бити донета пошто Жалбено веће на том рочишту саслуша и оцени релевантност нових доказа због којих се тражи понављање поступка.

Шљиванчанин је правоснажном пресудом Жалбеног већа 5. маја 2009. године осуђен на 17 година затвора због помагања у злочине над хрватским заробљеницима у Вуковару 1991. године.

Том одлуком је Жалбено веће Трибунала преиначило првостепену казну од пет година и повећало је на чак 17 година затвора, прогласивши Шљиванчанина кривим за помагање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. и 21. новембра 1991. године.

Првостепеном пресудум, изреченом 2007. године, Шљиванчанин је био ослобођен кривице за убијање заробљеника, а осуђен за помагање у њиховом мучењу.

Захтев за ревизију правоснажне пресуде, коју су Шљиванчанинови адвокати поднели 28. јануара ове године, утемељен је на новој чињеници кључног сведока, пензионисаног официра ЈНА Миодрага Панића.

Сведочење Миодрага Панића

Панић је раније саслушан као сведок у поступку против Шљиванчанина, али би пред Жалбеним већем требало да посведочи да увече 20. новембра 1991. године, током разговора којем је присуствовао, Миле Мркшић није обавестио Шљиванчанина о својој одлуци да са фарме Овчара повуче војну полицију, чиме је заробљенике оставио у рукама припадника локалне Територијалне одбране и паравојних снага који су их те ноћи стрељали.

У критично време, новембра 1991. године, Панић је био начелник штаба Прве гардијске бригаде ЈНА којом је командовао Миле Мркшић, а чији је официр за безбедност био Шљиванчанин.

Трибунал је Мркшића правоснажно осудио на 20 година затвора због помагања и подржавања убиства заробљеника на Овчари.

Жалбено веће је правоснажну пресуду, донету уз противљење двоје од петоро судија, засновало на налазу да је Шљиванчанин "морао" знати да је Мркшић те вечери наредио повлачење војне полиције ЈНА са Овчаре.

Веће је у пресуди закључило да је, иако о томе нема директних доказа, да је "једини разумни закључак да је Мркшић морао рећи Шљиванчанину да је повукао заштиту коју је ЈНА пружала ратним заробљеницима на Овчари".

Шљиванчанинов бранилац је оценио да нове чињенице, откривене кроз исказ Миодрага Панића, оспоравају такав закључак Жалбеног већа.

Панић је, како је наведено у захтеву за ревизију, "потврдио да је био присутан када је Шљиванчанин разговарао са својим командантом, да је чуо разговор и да Мркшић није рекао Шљиванчанину ништа о било каквом наређењу које је издао да се повуку војници ЈНА који су штитили ратне заробљенике на Овчари".

У захтеву за ревизију пресуде, одбрана је затражила да Жалбено веће саслуша Панићево сведочење и поништи осуђујућу пресуду Шљиванчанину.

Одбрана је такође у захтеву назначила и да су тројица судија Жалбеног већа одлучила да осуде Шљиванчанина" на основу околности које нису испитане од страна у поступку, нити од првостепеног већа", знајући да Шљиванчанин неће моћи да уложи жалбу на правоснажну пресуду, што је, по браниоцима, противно основним грађанским правима које гарантује 170 држава.