Милијарде долара косовске мафије

Мафија са Косова је постала "примарна друштвена снага" у Приштини и током година је акумулирала неколико милијарди долара преточених у некретнине, а успела је при том да оствари чврсту контролу над многим пословним и политичким круговима, објављено је у извештају Светске безбедносне мреже (СБМ).

У извештају СБМ оцењено је да организоване криминалне групе са Косова и из Црне Горе сарађују у увозу и извозу нелегалног материјала "морским фронтом", као и да постоје индиције да се прање новца у Црној Гори врши за потребе албанских криминалних организација.

У извештају који се бави криминалом на Западном Балкану, оцењује се да ће борба против организованог криминала и корупције бити важан чинилац у црногорским напорима да се прикључи ЕУ.

Према тврдњама аутора извештаја, сигурно је да је корупција на високом нивоу најважнији фактор због кога организоване криминалне мреже и даље јачају на Западном Балкану.

Глобална финансијска криза уз присутну нестабилност на Балкану доприноси да се криминалне групе у региону развију у јаче организације, наводи се у тексту кординатора мреже Јоаниса Микалетоса.

Напомиње се да према последњем извештају америчког Стејт департмента, земље Балкана имају велике проблеме са организованим криминалом и пред властима тих држава налази се велики изазов у борби са њим.

У извештају је посебно апострофирана Албанија, као транзитна земља у шверцу хероина из Авганистана за Западну Европу. Такође, наводи се да је то земља у којој се производи велика количина канабиса.

Црна Гора има улогу у трговини кокаином из Латинске Америке, а на том путу налази се и Хрватска. Обе земље су такође и излазне тачке за дистрибуцију хероина са Косова ка Западној Европи, као и у шверцу оружјем, наводи се у тексту.

Косово посебан проблем

Утицај моћне мреже организованог криминала на Балкану посебно је јак на Косову. Популација од око 1,5 милиона становника, има вероватно највећи број нових грађевина и бензинских пумпи по глави становника, иако незапосленост прелази 40 одсто, истиче Микалетос.

"Разгранатост те мреже је импресивна. База се налази на Косову, али значајни центри разгранати су од Милана, Цириха, Беча, Копенхагена до Лондона, Брисела и Њујорка".

Број нерешених судских случајева на Косову достигао је 300.000, а поштовање владавине права, према бројним извештајима светских медија и безбедносних организација, је потпуно у нескладу са европским нормама.

Мари Фоучи из Косовске поверилачке агенције која спроводи приватизацију у Покрајини, жалила се 2004. године да помоћ намењена развоју Косова није потрошена у те сврхе, већ је преусмерена локалним мафијашким групама.

Такође, криминалне групе на Балкану располажу великим капиталом, који не може прецизно да се одреди, али може да се претпостави да је досегао суму од неколико милијарди долара. Постоји опасност да, пре или касније, тај капитал буде "опран" кроз легалне токове, закључује Микалетос.

"Прецизније, организовани криминал је могао да експлоатише друштвене везе између бизнисмена-политичара и служби безбедности, и тако се инфилтрира у срж државног апарата. То се дешавало и пре краха Хладног рата, али се наставља и данас, упркос напорима да се елиминише организовани криминал", наводи се у извештају.

Оцењено је да су на КиМ поменуте друштвене везе посебно важне због клановског организовања друштва, у комбинацији са аномалијама изазваним ратом 1999. године и санкцијама УН уведених СРЈ.

СБМ сматра да ће ЕУ пажљиво посматрати како се Црна Гора бори против организованог криминала, наводећи да се та тема често помиње у европској штампи и извештајима власти европских земаља током ове године. Исто се, како се наводи, односи на процес либерализације визног режима са ЕУ за државе Западног Балкана.

Механизам за праћење криминалне радње 

"Европски Шенген споразум је јасан. Генерално, постоји проблем за цели Западни Балкан и биће потребно много напора да се оконча процес прикључивања земаља региона ЕУ. Највећи допринос који Унија може дати решавању тог проблема је сам чин приступа", сматрају у СБМ.

Према ауторима извештаја, ЕУ има механизам да прати трендове криминалних радњи и да о томе извештава локалне власти које засад немају толико података и адекватну техничку опремљеност.

У теорији, како се додаје, европски блок може да учини много тога.

"Теорија и пракса су две различите ствари. Балкан је и даље слаба тачка када је у питању европска стратегија за борбу против организованог криминала, али то је и јужна Италија а та држава је члан Европског савеза од 1957. године. За решавање тих проблема биће потребно време и нико не може да предвиди када ће то бити и коначно елиминисано", закључује се у извештају.