Још три сведока договора Холбрук-Караџић

У процесу који се у Хашком трибуналу води против бившег лидера босанских Срба Радована Караџића, додата су још три сведока који би требало да потврде да је Караџић својевремено постигао договор са специјалним изаслаником САД за бившу Југославију Ричардом Холбруком да му, уколико се повуче из политике, неће бити суђено, саопштио је Хашки трибунал.

У додатку поднеска објављеном у понедељак, којим је крајем маја затражила одбацивање оптужнице на основу тог наводног споразума, Караџићева одбрана је судском већу доставила изјаве Виктора Бен-Цнана из Израела, Волтера Хајна из САД и Пунише Лучића са Пала.

Сва тројица у изјавама тврде да су 18. јула 1996. године, са Караџићем, у његовој канцеларији на Палама, водили пословни разговор, као представници израелске фирме "Gloub holdings internessnel".

"Караџић нам је рекао да су преговори вођени између њега, Ричарда Холбрука и тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића. У замену за његово повлачење, Холбрук му је  пружио снажне гаранције да неће бити кривично гоњен ни пред једним судом под њиховом надлежношћу, укључујући Хашки трибунал", пише у изјави Бен-Цнана и Хајна.

Представници израелске компаније прецизирају и да су претходно, на истом састанку, са Караџићем разматрали "подизање међународног аеродрома - у Сокоцу; изградњу две - три хидроелектране на Дрини; изградњу пруге дуге 70 километара, с циљем да се РС повеже са европском мрежом; реконструкцију рудника боксита у Милићима и рафинерије у Босанском Броду и извоз дрвета, између осталог".

После Караџићевог повлачења, разговоре са њима о тим темама, као председница РС наследила је Биљана Плавшић, напомињу у изјави Бен-Цнан и Хајн.

Укључивањем тројице очевидаца, број сведока који би требало да потврде да је између Караџића и Холбрука постојао договор, попео се на 18, наводи се у саопштењу Хашког суда.

Даљи ток поступка зависиће од одлуке генерала Дагласа Лутеа и пуковника Џона Филија из војске САД да ли ће да разговарају с Караџићевим браниоцем.

С обзиром да судско веће сматра да би тај разговор био од изузетне важности за почетак суђења некадашњем председнику Републике Српске, влади САД је остављен рок до 25. јуна да контактира те своје официре и обавести Трибунал о њиховом одговору.

Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид над Муслиманима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те за прогон и друге злочине укључујући и узимање међународних талаца.

Караџић је ухапшен у Београду 21. јула прошле године, а у Хаг је пребачен девет дана касније. У првом појављивању пред Трибуналом одбио је да се изјасни о кривици, после чега је судија Бономи у спис, у складу са правилима, увео да је оптужени изјавио да није крив.