Кандић: Није јасно зашто је Артман оптужена

Сведок одбране Наташа Кандић, изјавила је на суђењу Флоранс Артман пред Хашким трибуналом, да су "сви знали" за одлуку Трибунала да у процесу против Слободана Милошевића, на захтев Београда, 2003. године прихвати као доказ записнике Врховног савета одбране у редигованом облику.

Кандићева, која је директорка београдског Фонда за хуманитарно право, посведочила је и да је било "опште познато" да су власти Србије и СР Југославије тиме желеле да спрече објављивање "података о учешћу регуларних полицијских и војних снага Србије у извршењу геноцида у Сребреници".

Та одлука Трибунала била погрешна и противна напорима да се утврди истина о злочинима током рата у БиХ, рекла је Кандићева.

Прошлог августа, Трибунал је Артманову - бившу представницу главне тужитељке Карле дел Понте - оптужио за непоштовање суда зато што је обелоданила садржај друге две поверљиве одлуке Жалбеног већа суда из процеса против Милошевића, донете септембра 2005. и априла 2006. године.

Жалбено веће суда је тим одлукама одбило да, на захтев Тужилаштва, уклони ознаку поверљивости са делова записника ВСО.

У књизи "Мир и казна", у једном тексту, Артманова је тврдила да су тим одлукама - за које је написала да су "поверљиве" - судије Хашког трибунала учествовале у прикривању кључних докумената о умешаности СРЈ у геноцид у Сребреници.

Кандићева је у судници изјавила да су активисти за људска права у бившој Југославији годинама расправљали о садржају прве одлуке Трибунала и записника ВСО, те да јој "није јасно" зашто је суд "издвојио" Артманову и против ње покренуо поступак.

"Ми смо били запањени оптужницом против Артманове, зато што смо ми о садржају одлуке расправљали годинама. Било је опште познато да су делови записника ВСО били затамњени. Ми смо сматрали да се у тим деловима крије део о Сребреници и умешаности војних и полицијских снага СРЈ у Сребреницу. Ја сам то јавно говорила, а нико од представника власти није негирао", казала је сведокиња.

Према оцени Кандићеве, књига Артманове, која је објављена касније, "није открила ништа ново".

Кандићева је "опште познатом" назвала и тврдњу да су власти у Београду доставиле Трибуналу редиговане записнике ВСО како би спречиле да они буду употребљени пред Међународним судом правде, пред којим је СРЈ одговарала на тужбу БиХ да је била одговорна за геноцид у Сребреници.

Напомињући да су на једној од расправа Фонда за хуманитарно право учествовали заступници СРЈ пред Међународним судом правде Радослав Стојановић и Саша Обрадовић "отворено говорили" о постојању тих одлука, али да "тема никада није била да ли је одлука поверљива, већ се увек говорило о садржају".

На почетку унакрсног испитивања, тужилац Брус Мекфарлејн је, међутим, Кандићевој цитирао речи Обрадовића са тог скупа да је одлука поверљива, а њено објављивање - кривично дело.

Кандићева је одговорила да то једини пут да је званичник власти споменуо поверљиви статус одлуке.

Суђење Артмановој и унакрсно испитивање Кандићеве биће настављено 1. јула.