Ганић: У Добровољачкој пет, шест мртвих

Члан ратног Председништва Републике БиХ Ејуп Ганић,  за ким је српско Тужилаштво за ратне злочине расписало потерницу, тврди да се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву погинуло пет или шест људи.  

Према подацима Центра јавне безбедности Источног Сарајева, убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док је заробљено њих 215.

"Било је хиљаду случајева у БиХ где су се сукобиле војне формације и у којима је погинуло више људи. Добровољачка је њима интересантна, јер су тог дана мислили да ће БиХ прећи под окриље Слободана Милошевића", рекао је Ганић босанској телевизији "ОБН".

Ганић је рекао, да је лично тада "помрсио рачуне" онима, који су, како је рекао, мислили да 2. и 3. маја 1992. године, киднаповањем шефа државе БиХ,Алије Изетбеговића, омогуће да БиХ уз помоћ Фикрета Абдића дође под окриље Милошевића. 

Ганић је оценио да су он и хрватски члан Председништва Стјепан Кљујић представљали окосницу одбрамбеног пакта и да оптужбе против њих стављају под притисак људе који су учествовали у одбрани БиХ.

Према његовом мишљењу, Србија покушава Добровољачком улицом да направи, како је рекао, неку равнотежу обзиром да су њени званичници добили око 1.000 година затворске казне у Хагу.

Тврди да Београд тиме жели правосудним органима да наметне,  "дневни ред истраживања", јер се, према његовом мишљењу, тако онемогућује истраживање страдања Бошњака у Приједору, Гацку и Невесињу.

Ганић је слање потерница из Србије упоредио са случајем када би, како је рекао, Немци после Другог светског рата слали потернице за Енглезима и додао да власти БиХ треба сада да покажу да су у стању да заштите своје грађане.

Потерница за Ганићем и Кљујићем

Тужилаштво за ратне злочине Србије расписало је потернице за осумњиченим за ратне злочине над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у мају 1992. године у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић.

Сумњиче се за ратне злочине почињене у болници и касарни Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици.

Снаге Армије Републике Босне и Херцеговине извршиле су 3. маја 1992. године напад на колону Југословенске народне армије (ЈНА) у Добровољачкој улици у Сарајеву.

У том нападу на колону ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици, убијено је и рањено више официра, војника и цивила. 

Упркос доказима, за овај злочин који су достављени Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао.

Предмет "Доборовљачка" преузело је српско Тужилаштво за ратне злочине након што је пре неколико година расформирано војно тужилаштво у Београду, које је водило тај предмет.

У протеклој деценији у јавност је изашло више потресних сведочења очевидаца страшних дешавања приликом напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву почетком маја 1992. године.

Тежини догађаја доприноси и чињеница да је ова евакуација била договорена посредством представника тадашње мировне мисије УН у БиХ.

Власти Републике Српске доставиле су Хашком трибуналу доказе против Алије Изетбеговића, Ејупа Ганића и Стјепана Кљуића, али Хаг никада против њих није подигао оптужницу.

У изводу из кривичне пријаве се наводи да су Ејуб Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Председништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Ганић и Кљуић, према пријави, издали су наређење за напад, иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.