Јоцић: Убиство Марјановића ми је намештено

На почетку поновљеног суђења, пред Вишим судом у Београду, Сретен Јоцић, звани Јоца Амстердам, негирао је да је на било који начин повезан са убиством Горана Марјановића Гоксија у јулу 1995. године.

Јоцић је оптужен да је Миодрагу Продановићу и Бојану Милосављевићу у јулу 1995. године платио 50.000 немачких марака да убију Горана Марјановића, званог Гокси Бомбаш, и још једног човека са надимком Дуца. Милосављевић и Продановић су после тог убиства осуђени на по 15 година затвора.

Јоцић је у судници у Окружном затвору рекао да му је случај намештен и да у време тог убиства није био у Србији.

"Не познајем никога од осталих окривљених који су, симптоматично, сви полицајци. Преко њих мени је монтирана нека кривица да би ме вратили у Србију и ликвидирали. Чудно је да сам оптужен на основу пресуде Врховног суда, али се у диспозитиву пресуде нигде не помиње моје име. Осуђени су неки Милосављевић и Продановић, а за мном је потерница расписана тек 2001. године, што значи да је стопирано са највишег места ", рекао је Јоцић.

Оптужени је навео да у време убиства Марјановића није био у Србији, него у Грчкој на летовању и да никада није видео аутомобил "симка" који је, према оптужници коришћен за убиство, као и да никада није имао возачку дозволу нити је возио аутомобил, већ, како је рекао "само можда некада скутер".

"Патриотски послови за државу" 

Јоцић је у одбрани коју је износио више од два сата детаљно причао његовим "патриотским пословима за државу" током санкција прошле деценије и његовим везама са службама безбедности.

"У Србију сам се вратио крајем лета 1992. године, на позив врха дипломатско-безбедносних органа. Знали су за моје контакте са премијерима и лидерима политичких партија, али и са паралелним центрима моћи, попут масона и малтешких витезова. Тада су нам уведене санкције, па сам и ја хтео да станем у службу народа и државе", објаснио је Јоцић.

Према његовим речима, током 1989. године и 1990. године био је укључен у државни бизнис између СФРЈ и Холандије које су, имале "тајни дил" о извозу нуклеарног отпада у једно место близу Загреба, већински насељено Србима.

"Посао сам обавио успешно по мене, Холандију и СФРЈ и трајао би и даље да није избио рат. Нисмо имали пословну елиту оличену у тајкунима, него јаке државне фирме попут Генекса, које су радиле са људима из иностранства", рекао је Јоцић.

Оптужени је испричао да су домаће службе безбедности од њега захтевале многе ствари, али никада да "угрози нечију безбедност и сигурност" и додао да је упутства добијао од "другог човека ДБ-а Тепавчевића, који је водио све у иностранству", као и да је познавао "генерала и трећег човека контраобавештајне службе Бодића", на чијој је сахрани био 1995. године.

"Држава је тражила од мене да ступим у контакт са бугарским службама да бих открио где су у Бугарској базе муџахедина који су се пребацивали у Босну, како би их усмерио у Србију, где су их наши хапсили. Не сматрам да треба да добијем орден за то", рекао је Јоцић.

Јоцић је рекао и да је крајем 1994. године открио да су неки људи, међу којима и први човек униформисане полиције "опасни и брутални" Радован Стојичић Баџа, скренули са патриотрског курса и да им је новац најбитнији, па су сарађивали са Албанцима и Муслиманима.

"Зато су хтели да ме убију. Баџа је био ту да ућутка свакога и да брине о законској недодирљивости свега што су радили", рекао је Јоцић. Стојичић је убијен почетком 1997. године.

Наставио је да је Стојичић преко свог кума Радета Ћалдовића Ћенте, такође убијеног 1997. године, хтео да га намами у Мађарску и да га онда "дигну и убију".

Јоцић: Хтели да ми наместе убиство Вуковића

Јоцић је рекао да се крајем 1994. године уплашио и побегао у Бугарску, после убиства Горана Вуковића, званог Горан Мајмун.

"Онда су хтели су да ми наместе убиство Горана Мајмуна, човека који је у Франкфурту убио Љубу Земунца (Љубомира Магаша) и био је супротстављен Ћенти, куму покојног Љубе", рекао је Јоцић.

Оптужени је навео да су Бугари знали шта му прети од Стојичића, који им је нудио трампу - да Бугари доведу Јоцића до границе, а Стојичић би им се одужио "великом услугом".

"Имао сам заштиту бугарске безбедности, коју су упозориле и једна европска земља са више од 50 милиона становника и једна словенска земља са 150 милиона становника да ништа не сме да ми се деси", рекао је Јоцић.

Суђење ће бити настављено 1. јуна. Јоцић је у притвору од 27. априла 2009. године, када је ухапшен због сумње да је организовао криминалну групу која је 23. октобра 2008. године у Загребу убила власника недељника "Национал" Иву Пуканића и његовог сарадника Нику Фрањића.

Јоцића је Тужилаштво за организовани криминал касније оптужило за умешаност у убиство Пуканића, а суђење по тој оптужници почело је 20. априла у судници "Ђовани Фалконе" Специјалног суда.