Притисак због случаја "Добровољачка"

Тужилаштво за ратне злочине саопштило је да су изјаве највиших представника Босне и Херцеговине у вези са злочином у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године политички притисак и на то тужилаштво и на Тужилаштво БиХ.

У саопштењу се наводи да је Тужилаштво почетком године покренуло истрагу о том случају пошто од Тужилаштва БиХ две и по године није добило обавештење о њиховим активностима у случају убиства и рањавања војника бивше ЈНА у Добровољачкој улици, преноси агенције Бета.

Српско Тужилаштво за ратне злочине расписало је међународне потернице за 19 особа из БиХ због напада на колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Међу особама за којима су расписане потернице је и члан ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић.

"Тужилаштво за ратне злочине Србије је у сваком тренутку било на располагању и остаје на располагању колегама из Тужилаштва БиХ да кроз контакте и професионалну сарадњу, без политичких притисака, реше сва отворена питања процесуирања ратних злочина у циљу остваривања правде у региону", пише у саопштењу.

Сарајевско повлачење потерница

Члан Председништва БиХ Харис Силајџић саопштио је јуче да су интензивиране активности на заштити држављана БиХ за којима је Србија расписала међународне потернице.

И Жељко Комшић, други члан Председништва, оцењујње да је расписивање међународних потерница против 19 грађана БиХ због сумње да су умешани у убиство и рањавање војника бивше ЈНА који су се повлачили из Сарајева "пројект званичног Београда" и премијера Републике Српске Милорада Додика.

Министар безбедности БиХ Тарик Садровић наложио је јуче Уреду БиХ за сарадњу са Интерполом да одмах контактира Главну канцеларију Интерпола у Лиону и затражи повлачење потерница против више особа из БиХ које су повезане са случајем "Добровољачка".

Непосредна сарадња

Тужилаштво за ратне злочине Србије је навело да је са Тужилаштвом БиХ у више наврата остварило сарадњу у вези са предметом "Добровољачка". Почевши од 2006. године, тужилаштва сарађују на размени прикупљених доказа. 

"Непосредна сарадња огледала се и у пружању помоћи тужиоцу Тужилаштва БиХ Филипу Алкоку, који је 20. септембра 2006. године обавештен да је Тужилаштво за ратне злочине Србије обезбедило већи број сведока који могу да буду испитани непосредно у просторијама тужилаштва у Београду", пише у саопштењу.

Алкок је то и учинио између 5. октобра и 10. октобра 2006. године. Потом је Тужилаштво за ратне злочине 20. априла 2007. године, послало Тужилаштву БиХ 60 докумената доказа са којима располаже, о нападу на колону ЈНА у Добровољачкој улици, наводи се у саопштењу.

"Како ни после две и по године, Тужилаштво БиХ није обавестило Тужилаштво за ратне злочине у Београду о својим активностима, оно је почетком 2009. године захтевало истрагу", саопштило је Тужилаштво за ратне злочине.