СРС: Трибунал дезавуише Шешеља

Шеф правног тима за одбрану Војислава Шешеља Зоран Красић изјавио је да Хашки трибунал настоји да информацијама које даје о телесној тежини лидера радикала дезавуише Шешеља и да покушава лажима да очува еврофанатизам у Србији.

Красић је рекао да је одлука судског већа Хашког трибунала да независни лекари прегледају Шешеља добар пример синхронизованог рада на релацији Хашки трибунал-власт у Србији и да је то феномен који је назвао "Расимизација Србије".

Красић је рекао да је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц приликом прошлонедељне посете Београду променио стил и давао политичке изјаве да би "ојачао позицију у Србији Расима Љајића који је осам година на челу радног тела који испоручује Хашком трибуналу људе и документацију".

Коментаришући раније саопштење Хашког трибунала да Шешељ нема здравствених проблема, већ се угојио, Красић је рекао да је лаж оно што се наводи у том саопштењу, да је Шешељ своју телесну тежину подигао са 93 на 133 килограма за седам месеци, јер у новембру 2008. Шешељ ни теоретски није могао да има 93 килограма, јер је за човека висине од два метра адекватна и оптимална тежина вероватно преко 110 килограма.

Красић је оценио да Хашки трибунал прави и металну грешку, јер ако је тачно да је у новембру Шешељ имао 93 килограма и тада имао лоша четири резултата анализе крви и то исто има и сада, када се, како су навели, угојио 40 килограма, онда килажа не утиче на резултате анализа крви.

Указао је и на неприхватљив део поступка против Шешеља где се прихватају изјаве умрлих сведока и оних за које је Претресно веће још пре годину и по дана донело одлуку да се не уврштавају у судске списе.

Коментаришући прошлонедељни налог Претресног већа да се Шешељу омогући увид у 6.600 сати видео материјала, Красић је рекао да то показује какав је пут да се спроведе правда и шта све Хашки трибунал мора да уради да би јавност променила утисак и сазнање да се у Хагу крше Шешељева права.

Шешељу се суди за злочине против чевечности и повреде ратног права и обичаја у Хрватској, Војводини и БиХ од 1991. до 1993. године, а 21. јануара ове године додатно је оптужен за непоштовање Трибунала због обелодањивања имена и других личних детаља три сведока чији је идентитет, по налогу Претресног већа, био заштићен од јавности.