Могуће суђење Капетану Драгану у Србији

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић изјавио је да сматра да Драган Васиљковић, познатији као капетан Драган, за којим трагају Аустралија и Хрватска није у Србији, али да би, уколико се нађе овде, српско тужилаштво могло да га процесуира због ратних злочина за које га терети хрватско правосуђе.

"Када је у питању Драган Васиљковић треба да пођемо од две претпоставке. Једна је да се он налази у Србији и у том случају би на основу споразума о уступању доказа који имамо са Хрватском наше тужилаштво могло да га процесуира", изјавио је Векарић.

Векарић сматра да би хрватско тужилаштво Србији уступило доказе на основу којих би се формирао предмет и уколико се установи да има довољно доказа Капетану Драгану би могло да се суди у Србији.

"Друго питање је како би он уопште могао да се нађе у Србији пошто је за њим расписана црвена потерница, због које би, према најновијој пракси, морао да буде приведен истражном судији чим би слетео на аеродром", навео је Векарић.

Заменик тужиоца је објаснио да је до скоро постојала пракса да полицајци на граници пуштају лица за којима су расписане потернице уколико их српско правосуђе не терети ни за једно кривично дело.

Међутим, нова пракса, која је пре свега уведена на иницијативу тужиоца Миљка Радисављевића, налаже да када се на аеродрому или граници појави лице за којим је расписана црвена потерница, да се оно одмах приведе истражном судији на саслушање, рекао је Векарић.

"Можемо да претпоставимо да би и капетан Драган у овом случају био приведен истражном судији, тако да ја још увек мислим да он није у Србији, како се шпекулише", нагласио је заменик тужиоца за ратне злочине.

Интерполова црвена потерница за Драганом Васиљковићем расписана након што је Врховног суд Аустралије одлучио да Васиљковић може бити изручен Хрватској, у којој је осумњичен за ратни злочин.

Драган Васиљковић као Даниел Снеден

Према информацијама из Аустралије, Васиљковић или Даниел Снеден је аустралијски држављанин и бивши припадник аустралијске резервне војске, кога Хрватска терети за ратне злочине над хрватским заробљеницима и цивилима 1991. и 1993. године, а нестао је 30. марта, након одлуке аустралијског Врховног суда о његовом изручењу Хрватској.

Хрватска је пре четири године затражила његово изручење да би му се судило за ратне злочине, али је Васиљковић тај захтев оспоравао до последње судске  инстанце, после чије одлуке је нестао.

Савезни суд у Аустралији је прошле године донео одлуку да Васиљковића не преда Хрватској, уз образложење да му суђење у тој земљи не би било фер, због његових политичких убеђења.

Међутим, Врховни суд је 30. марта поништио ту одлуку и остало је да аустралијска влада размотри да ли ће Васиљковић бити изручен Хрватској.

На основу међународне потернице, Васиљковић је ухапшен у јануару 2006. године и до одлуке Савезног суда у септембру 2009. био је у притвору.

Према хрватском закону,  за злочине за које је оптужен, Васиљковић би могао да добије максималну затворску казну до 20 година.

Васиљковић се терети да је, као заповедник у саставу паравојних српских јединица, односно као заповедник наставног центра за обуку припадника специјалних јединица "Алфа", поступао супротно одредбама Женевске конвенције.

Он је осумњичен да је 1991. године, у затвору на книнској тврђави, као и 1993. у Брушкој код Бенковца, мучио, злостављао и убијао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.