Одложено рочиште Ганићу

Судско рочиште о томе да ли ће члан ратног Председништва БиХ Ејуп Ганић бити изручен Србији или БиХ, које је требало да се одржи данас у Лондону, одложено је за 13. април.

Суд је одлучио да сачека истек рока од 45 дана, који је дат Србији за достављање докумената, којима би поткрепила захтев за изручење.

Чланови Ганићевог правног тима навели су да одлука Суда није забрињавајућа јер се, наводно, ради о уобичајним процедурама.

Експерт за изручење у адвокатској компанији "Питерс и Питерс" у Лондону Ананд Дубеј изјавио је јуче да је тешко предвидети коначну одлуку суда у вези са изручењем Ејупа Ганића Србији или БиХ, али да ће британско Министарство унутрашњих послова одлучити који захтев има предност.

Поверење у правосудне органе Велике Британије

Министарство правде Србије има пуно поверење у правосудне органе Велике Британије и поштоваће сваку њихову одлуку која буде донета поводом случаја Ејупа Ганића, изјавио је државни секретар у том Министарству Слободан Хомен.

Хомен очекује да ће Ганић бити изручен Србији и подсетио да је Министарство правде недавно суду у Лондону, уз молбу за екстрадицију, послало чврсте доказе о Ганићевом учешћу у нападу на колону ЈНА.

"Више стотина страна конкретних доказа који јасно говоре о учешћу и о самом злочину, како Ганића, тако и других лица која су учествовала у том догађају, прослеђени су британском суду заједно са молбом за предају Ганића Србији, ради довршења кривичног поступка који се против њега води у Вишем суду у Београду", истакао је Хомен.

Према његовим речима, у овом тренутку је најважније да ни једно од лица осумњичених за ратне злочине не избегне одговорност и правду, а да је мање битно где ће му се за то судити.

Истрага због ратних злочина

Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадикцији.

Веће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због основане сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из Босне и Херцеговине, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици у Сарајеву, почетком маја 1992. године.

Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела - ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе.