Станишић тражи привремено ослобађање

Одбрана хашког оптуженика Јовице Станишића поново је затражила да бивши шеф Службе државне безбедности Србије буде привремено пуштен на слободу.

Бивши начелник Ресора државне безбедности МУП Србије оптужен је за злочине над Хрватима и Муслиманима током сукоба у Хрватској и БиХ 1991-1995. године.

Бранилац Херт Јан Кнопс захтев за привремено ослобађање засновао је на хуманитарним обзирима, подвлачећи да се Станишић опоравља од тешке депресије и да би опоравку допринео прекид у изолацији, притвору и раздвојености од породице и "других структура за подршку".

Одбрана се у захтеву позива и на налаз лекара у притвору Трибунала да би побољшању Станишићевог стања могло допринети решавање његових породичних проблема, за које он тврди да их може окончати на привременој слободи.

Будући да се, према лекарима у Хагу, Станишићево здравствено и психичко стање у последње време побољшало, кратак боравак на привременој слободи не би представљао никакав ризик по његово здравље, сугерише у захтеву заступник одбране.

Станишић пати од хроничног обољења органа за варење и тешке депресије, утврдили су раније хашки и београдски специјалисти.

Од почетка суђења прошлог јуна до краја јануара ове године,  Станишић је одбијао да процесу присуствује у судници, тврдећи да је сувише болестан.

Крајем прошле године, почео је да расправе прати из притвора, преко видео везе, а последњих дана јануара први пут се појавио у судници Трибунала и пожалио судијама на неприкладно лечење.

У међувремену, претресно веће је било одбило да га пусти на привремену слободу током новогодишњих празника.

Заједно са Станишићем, Трибунал, по истој оптужници, суди и његовом некадашњем помоћнику и првом команданту "црвених беректи"  Франку Симатовићу званом Френки.

Симатовић је, такође, поднео захтев за привремено ослобађање, али се тужилаштво томе успротивило, тврдећи да је Симатовић узнемиравао једног сведока.

Станишића и Симатовића ухапшен је после убиства премијера Зорана Ђинђића у марту 2003. године. У првом појављивању пред Трибуналом, изјавили су да нису криви.

До почетка суђења, Трибунал их је неколико пута пуштао на привремену слободу.