Укинута пресуда бившим челницима ЈУЛ-а

Врховни суд Србије укинуо је пресуде Окружног суда у Београду бившим функционерима ЈУЛ-а, оптуженима у афери "цитостатици" , које је оптужница теретила за злоупотребу службеног положаја и прибављање противправне имовинске користи, и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Уважавајући жалбу Окружног тужиоца у Београду, Врховни суд је укинуо ослобађајући део пресуде којом су оптужби ослобођени Небојша Маљковић, Радослав Секулић, Марија Крстаић, Љубомир Стожинић, Слободан Радосављевић и Живан Тешић.

Врховни суд уважио је и жалбе Љиљане Јеремић, њених бранилаца као и бранилаца оптужених Томислава Јанковића, Милована Ђуровића, Томислава Симовића, Зорана Вишњића и Радише Ђорђевића, и укинуо пресуду у делу којим су они били осуђени.

Првостепеном пресудом оглашени су кривим и осуђени Јеремићева, Јанковић, Ђуровић, Симовић, Вишњић и Ђорђевић, јер су као одговорна лица прекорачили границе службених овлашћења и прибавили имовинску корист политичкој партији ЈУЛ и одређеним предузећима.

Уважавајући жалбе оптужених и њихових бранилаца, Врховни суд Србије је оценио да је изрека првостепене пресуде, у осуђујућем делу, неразумљива и нејасна, а разлози су међусобно противречни.

Из пресуде се не види на који је начин и коме прибављена имовинска корист, у коликом износу, које радње су предузимали оптужени и да ли са директним или евентуалним умишљајем.

Врховни суд Србије оценио је да је основана и жалба тужиоца јер је изрека првостепене пресуде и у ослобађајућем делу за иста кривична дела, неразумљива и противречна, да не садржи разлоге о одлучним чињеницама, као и да су наведени разлози потпуно нејасни и у знатној мери противречни.

Афера "цитостатици" 

Како је у оптужници наведено, Ђуровић, Станковић, Симовић и Јеремић су од 1998. године до октобра 2000. године фиктивним уговорима са жиро-рачуна ЗОИЛ Дунав уплатили фирми "Алфа" 36,4 милона динара који су пребачен на рачун ЈУЛ-а.

Јанковић, Митровић и Вишњић злоупотребили су службени положај на штету Републичког завода за здравствено осигурање и Института за радиологију и онкологију оштетивши их за 256.000 марака приликом набавке цитостатика за потребе Онколошког института.

Јанковић је као директор Института Торлак уплатио 500.000 динара ЈУЛ-у, а 693.750 динара Комитету универзитетске левице, а све то на штету Републичког завода за здравствено осигурање.

Ђуровић је закључивањем фиктивних уговора оштетио "ТП Београд" за милион динара, Београд-електро за 420.000 динара, Енергопројект- архитектуру за 200.000 динара и Савезну установу за одржавање унутрашњих пловних путева за 460.000 динара.

Поред тога, Ђуровић је са Јанковићем, а на штету Републичког завода за здравствено осигурање, уплатио ЈУЛ-у 2.736.000 динара.