Блага казнена политика у Србији

Нижу казну добило је више од 75 одсто оптужених за тешка убиства, као и две трећине оних који су примили мито.

У министарству најављују да би усвајањем новог Кривичног законика, новог Закона о кривичном поступку и Закона о борби против организованог криминала, казнена политка могла да буде оштрија а судски поступак краћи.

Вишеструки напасник, Игор Милошевић осуђен је 1992. године за четири силовања на шест година затвора. Максимална казна за то дело је 15 година. По изласку из затвора злочин је поновио а мете су му биле продавачице београдских бутика.

Суд у Чајетини, на годину дана осудио је Петра Шишовића, возача који је усмртио глумца Миленка Заблаћанског. За такво дело предвиђена је казна до осам година затвора.

Пример благе казнене политике је и осмомесечна казна за Александра Мијалковића, осуђеног за сексуално злостављање две девојчице. У том случају јагодински суд могао је да досуди и до три године затвора.

У Виктимолошком друштву сматрају да таква судска пракса утиче на мали број пријављених случајева насиља у породици и силовања.

"За жртве, то је просто једна јако лоша порука, јер оне када размишљају да ли некога да пријаве или не, одустају од тога јер не очекују да ће нешто добити од тог пријављивања. С друге стране извршиоци просто негде бивају охрабрени", сматра преседница Виктимолошког друштва Србије.

Највећи број казни испод законског минимума

У случајевима трговине дрогом највећи број казни испод законског минимума досуђен код тежих облика трговине наркотицима, чак 87 одсто, док је код лакших облика трговине нижу казну добила половина оптужених.

Последње две деценије ниже казне досуђују се и за тешка убиства па је чак 76,5 одсто оптужених добило казну испод законског минимума.

За силовање ниже казне добило је готово 100 одсто оптужених а за примање мита чак 67 одсто.

Током прошле године 78 одсто оптужених осуђено је на условну казну. Као једну од олакшавајућих околности, чак и у случајевима злостављања судије узимају то што преступник има породицу коју издржава.

Нацрт новог кривичног законика предвиђа оштрије казне док би нови закон о кривичном поступку могао да убрза судски поступак а судије ће, кажу у Министарству правде убудуће контролисати и санкционисати уколико је потребно и Високи савет судства.

"Први пут постоје институције које могу да спроводе јасан дисциплински поступак и контролу рада судија које долазе из самог судства, јер ће поступак водити дисциплински тужилац који је и сам судија", рекао је помоћник министра правде Слободан Хомен.

Хомен је нагласио да ће тај поступак бити потпуно издвојен од власти и политике.  У Министарству правде најављују да би новим законом о кривичном поступку, казне могле да буду пооштрене, међутим судије ће и даље имати дискреционо право при доношењу пресуда.