Хрватска ревидира оптужнице

Хрватска је отишла прешироко у оптуживању људи за ратне злочине, пре свега хрватских држављана српске националности, оценили су представници те државе на Међународној конференцији у Хагу, и најавили да ће такво поступање бити кориговано, изјавио је заменик српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић.

Такви наводи председника Врховног суда Хрватске Бранка Хрватина и државног тужиоца Младена Бајића, изречени на Међународној конференцији у Хагу, могли би да буду занимљиви за људе српске националности који желе да се врате у Хрватску и да потраже своја права, рекао је Векарић, додајући да је Бајић навео да тужилаштво коригује оптужнице и смањује број оптужених.

"С друге стране тужилац из Босне и Херцеговине Милорад Барашин је навео да се босанско тужилаштво завршава три велика предмета која и ми радимо овде, а то је касарна 'Виктор Бубањ', предмет 'Силос', и 'Добровољачка улица' те да ће за шест месеци донети тужилачку одлуку шта ће се даље дешавати са тим предметом", навео је Векарић.

Према његовим речима, председница Врховног суда Босне Меџидом Кресо заложила се за потписивање споразума којим би се убудуће спречило дуплирање истрага.

"На маргинама овог скупа добили смо, од стране босанске делегације, неке неформалне понуде да би, после уговора које су закључила министарства правде Србије и БиХ пре два дана у Београду, сада могли да кренемо у реализацију оних споразума који оптерећују наше односе", напоменуо је Векарић.

То се, пре свега, односи на споразуме о уступању доказа и о заједничким истрагама којима би се релаксирала ситуација у региону, а народи лакше довели до помирења, навео је српски тужилац и додао да су се Американци понудили за посреднике за закључењу тих споразума.

"Веома је важно да су се ту појавили и Американци као посредници. Они би желели да под окриљем амбасадора за ратне злочине САД Стивена Репа организују, можда чак и у Вашингтону, скуп где би се потписали ти споразуми, јер они играју активну улогу у нашој комуникацији већ неколико година и дали су значајан допринос да се неки ставови који су били веома далеко сада приближе", истакао је Векарић.

Доказана сарадња са Хашким трибуналом

"Оно што је за нас значајно је да је показана и доказана добра сарадња са Хашким трибуналом, пре свега са главним тужиоцем Сержом Брамерцом", навео је Векарић.

Српски тужилац је подсетио да су Брамерц и шеф тима за хапшење преосталих хашких бегунаца Владимир Вукчевић били у непосредном контакту током акције претреса породичне куће хашког бегунца Ратка Младића на Бановом Брду, што је како је навео, "само потврдило нашу добру сарадњу".

"Поред тога, разговарали смо и са истражитељима Хашког трибунала о појединим предметима на којима сада заједнички радимо", нагласио је Векарић и додао да је српска делегација у Хагу имала занимљиве комуникације и са новинарима и страним експертима, као што су Одељење за екстрадицију САД.

Што се тиче главног питања на на скупу, а то је наслеђе Трибунала и где би требало да се налазе архиве са повељивим документима по затварању тог суда, српски тужилац наводи да су се чули веома подељени ставови, од којих су неки чак "долазили до границе инцидента".

"Постоје потпуно удаљени ставови о томе где би требало да се налазе архиви. Босна мисли да би то требало да буде у Сарајеву, а ми и Хрвати нисмо за то. Сматрамо да би најбоље било да остане под окриљем Уједињених нација", рекао је Векарић.