Караџић опет тражи документе

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић оценио је на статусној конференцији у Хагу да ће документи, чије је обелодањивање тражио од појединих држава, помоћи његовој одбрани и показати канале шверца оружја у Босни и Херцеговини за муслиманску страну.

Представници Немачке, Француске, Хрватске и Ирана су на позив Судског већа образложили своје ставове о траженим документима, углавном, наводећи да су већ обелоданиле све што су сматрале релевантним за процес.

"Не може се склопити слика и спровести правично суђење уколико немамо све те документе и јасну политичку ситацију", истакао је Караџић, тврдећи да су представници међународне заједнице у БиХ деловали пристрасно у корист муслимана.

Документација ће обезбедити податке о шверцу оружја у Сребреницу босанским муслиманима и показати да су поједине државе активно радиле на рушењу и разбијању бивше Југославије, нагласио је бивши председник РС.

Тужилаштво Хашког трибунала потврдило је да је на подручју Сребренице било шверца оружја, након што је зона Сребренице демилитаризована.

"Тужилаштво Хашког трибунала не оспорава да је у Сребреницу шверцовано оружје након што је зона Сребреница демилитаризована и проглашена безбедном зоном", изјавио је тужилац Алан Тигар.

Караџић је оценио да је ће признање Тужилаштва олакшати положај његове одбране у овом процесу, наводећи да оно оправдава легитимност војне акције војске РС у Сребреници.

"Набавка оружја, његово дотурање и ширење по БиХ показаће да је једна страна подржавана у трајању рата и да је он тај начин продужаван", рекао је Караџић и изразио сумњу у оптужбу за удружени злочиначки подухват на подручју Сребренице да оружја није било у тој зони, пошто је већ била формално демилитаризована.

Немачка: Нејасна сврха захтева

Амбасадор Немачке у Хагу Томас Лојфер успротивио се даљем обелодањивању тражених докумената, наводећи да његовој влади није јасна сврха тог захтева, јер је Караџић оптужен за геноцид и друге злочине.

"Не знамо зашто би доставили те документе, јер сматрамо да у овом процесу не треба ићи на политичке догађаје, јер ће се ово претворити у политичку вежбу, а не суђење у Хашком трибуналу", навео је Лојфер.

Напоменуо је да Немачка није сигуна ни да ли постоје документи које је тражио Караџић, а тичу се, поред осталог, његових пресретнутих разговора непосредно пред војну акцију у Сребреници.

Караџић је нагласио да догађаји у БИХ "нису настали у вакуму, већ у одређеним околностима" и да су на територији БиХ у то време биле присутне четири стране - муслиманска, српска, хрватска, као и представници међународне заједнице кроз разне мировне мисије - чији су представници, како је навео, "радили за себе, јер ми нисмо дали одобрење да раде на нашој територији".

Према Караџићевим речима, представници међународне заједнице су били пристрасни и активно су учествовали у борбама "и то ћемо овде доказати кад покажемо шта су све чинили у корист од једне од зараћених страна (муслиманске) и тако кршили принцип неутралности".

Поред тога, додао је Караџић, документи чије је обелодањивање затражио, релевантни су и за процену кредибилитета међународних сведока, који ће сведочити у процесу, изразивши сумњу у њихову објективност, пошто "њихове државе током рата нису биле непристрасне".

Представници Француске, Хрватске и Ирана изјавили су да немају шта да додају већ обелодањеним документима, као и да је претраживање докумената обустављено.

На почекту заседања председавајући Судског већа О Гон Квон изразио је разочарање Већа због недоласка представника Босне и Херцеговине која је обавестила Судско веће да није могла да пошаље своје представнике на статусну конференцију из техничких разлога.

Судско веће ће накнадно одлучити о Караџићевом захтеву и евентуално наложити државама да наставе претраге тражених докумената.

Суђење Караџићу заказано је за 1. март, када би он требало да изнесе уводну реч.