Караџић тражи одбацивање дела оптужнице

Некадашњи председник Републике Српске Радован Караџић затражио је од Хашког трибунала да одбаци делове оптужнице који га терете за злочине које је "могао да предвиди", јер су супротни међународном обичајном праву, објавио је Трибунал.

У прелиминарном приговору на оптужницу, Караџић у свом допису Судском већу наводи да су са становишта међународног обичајног права неодрживе оптужбе против њега, засноване на индивидуалној одговорности као учесника у "претпостављеном" заједничком злочиначком подухвату.

Неодрживи су делови оптужнице у којима се наводи да је Караџић могао "предвидети" да би неки од учесника у злочиначком подухвату "могли" починити злочине, чак и ако та злодела нису била договорена.

Караџић и његови правни саветници закључују да стога Трибунал нема надлежност да му суди за злочине које су "могли бити почињени од једног или више учесника у удруженом злочиначком подухвату, а које је он могао предвидети само као могућу последицу тог подухвата".

Злодела као "могућа" последица

Оптужница Хашког тужилаштва терети Караџића да је био свестан да су злочини "могућа" последица удруженог злочиначког подухвата, чији је циљ било трајно и насилно уклањање муслиманског и хрватског становништва са великог дела територија Босне и Херцеговине, предвиђених за нову српску државу.

Наводи се да је тадашњем лидеру босанских Срба било предвидиво да би могли бити почињени злочини - геноцид, прогон, истребљење и убиства несрба, те да су та злодела "могућа" последица удруженог злочиначког подухвата.

Караџићу се у две тачке оптужнице на терет ставља индивидуална и командна одговорност за геноцид, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца.

Нова, трећа оптужница терети Караџића и за етничко чишћење у БиХ од 1992. до 1995. године, кампању терора против цивила током опсаде Сарајева, узимање особља Уједињених нација за таоце у мају и јуну 1995. године и за геноцид у Сребреници у јулу 1995. године.

Караџић је почетком овог месеца поново одбио да се изјасни о кривици по новој оптужници, па је судија Јан Бономи у складу са правилима Трибунала, у записник унео да је негирао кривицу.