ЦИА (не) помаже Станишићу?

Писање америчког дневника "Лос Анђелес Тајмса" о томе да је бивши шеф Државне безбедности Србије Јовица Станишић осам година био главни човек америчке Централне обавештајне агенције у Београду изазвало је очекиване реакције домаће јавности.

Заменик премијера и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић сматра да су наводи да је бивши шеф Државне безбедности Јовица Станишић радио за америчку Централну обавештајну службу "прилично невероватни".

"Та прича звучи прилично невероватно, али, ако је истинита, онда се показује да је све могуће и показује се да су вероватно на догађаје у нашој земљи имали утицај и неки са стране", рекао је Дачић приликом посете команди жандармерије.

Дачић није даље коментарисао наводе листа "ЛА Тајмса", рекавши да не зна шта би више рекао, осим "ако не добије неке званичне информације".

На опаску новинара да је био политички активан у Социјалистичкој партији Србије у време када је Станишић био на челу ДБ-а и када су СПС и Слободан Милошевић били на власти, Дачић је рекао да "није сарађивао са Станишићем и да не зна ништа".

"Ништа није немогуће, у сваком случају, људи који су обављали најзначајније функције у државним органима тада су свакако били у могућности да одржавају добре контакте и пријатељске односе", изјавио је Дачић, али није појаснио на кога је и на какве односе мислио.

Крга: Циљ је да се отежа Станишићев положај у Хагу

Бивши начелник Војно обавештајне службе и некадашњи начелник Генералштаба Бранко Крга сматра да информација о томе да је бивши шеф Службе државне безбедности Јовица Станишић радио за ЦИА није случајно објављена у овом тренутку и да "највероватније има за циљ да му отежа положај на процесу који се против њега води у Хашком трибуналу".

Крга је рекао да околности и време у коме је та информација обелодањена нису за потцењивање са становишта недавних пресуда Хашког трибунала изречених петорици високих функционера Србије и СРЈ и чињеници да је Станишић такође хашки оптуженик.

"Тешко ми је да коментаришем јер ништа о тим наводима није чињенично познато. Претпостављам да је реч о тенденцији да се Станишићу отежа суђење у Хагу", рекао је Крга.

Крга очекује да ће надлежни органи проверити информацију, као и околности под којима је објављена.

"Неопходно је утврдити зашто таква информација објављена баш сада и зашто преко медија што је крајње неуобичајено", навео је Крга.

Драгишић: Истражити истинитост информације

Војни аналитичар Зоран Драгишић оценио је као "чудне и неуобичајене информације" о томе да је бивши шеф Државне безбедности Србије Јовица Станишић био агент америчке ЦИА.

"Озбиљне обавештајне агенције такву врсту информација не објављују, судски процес против Станишића у Хагу је у току и тим је чудније што је до објављивање таквих тврдњи, без обзира да ли су истините или не, и дошло", рекао је Драгишић за РТС.

Драгишић је подсетио и да се размена информација, свуда у свету, обавља између безбедносних служби и да за ту врсту активности, свуда па и у Србији, постоји тачно утврђена законска процедура.

Драгишић је рекао и да ту "законску размену информација" треба раздвојити од онога о чему пише амерички дневник, "који не спада у таблоидне новине", додајући да пре свега српске српске службе безбедности треба да истраже има ли истине у тим наводима.

Радић: Информацију узети с резервом

"Са резервом треба узети информацију да је бивши шеф Службе државне безбедности Србије Јовица Станишић био осам година главни човек ЦИА у Београду", оценио је војни аналитичар Александар Радић.

Радић је рекао да је сасвим логично да Станишић, због природе свог посла буде у контакту са страним обавештајцима али и "да га је тешко замислити као главног човека ЦИА".

Амерички дневник "Лос Анђелес Тајмс" објавио је прекјуче да је Станишић осам година био главни човек америчке ЦИА у Београду, која је Хашком трибуналу, где се Станишићу суди, доставила поверљив документ са доказима о помоћи коју им је пружио.

Према наводима "Лос Анђелес Тајмса" Станишић је 1992. године склопио договор са официром ЦИА Вилијамом Лофгреном и од тада је у наредних осам година био главни човек ЦИА у Београду.

Према "Лос Анђелес Тајмсу", Лофгрену била је потребна помоћ, јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат, као и да је по избијању сукоба у Босни и Херцеговини, ЦИА очајнички желела да дође до обавештајних података изнутра.

"Станишић и Лофгрен су на тајним састанцима по бродовима и безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима. Он је обезбедио информације о месту на коме се налазе таоци НАТО, помогао је оперативцима ЦИА у тражењу гробница и формирању мреже тајних база у Босни", навео је "ЛА Тајмс".

Године 1995. Станишић је, наводи се у тексту, помогао у ослобаању 388 војника НАТО-а којима су припадници ВРС скинули униформе и везали их за стабла да би служили као људски штит од бомби НАТО-а.

Станишић, коме се суди у Хагу и који би могао да буде осуђен на доживотну казну затвора, позвао се на своје америчке савезнике.

ЦИА је, што је крајње неочекивано, доставила суду поверљиви документ у коме се наводе Станишићеви доприноси и докази за помоћ коју им је пружио, а документ је и даље запечаћен, пише лист.

Према хашкој оптужници која Станишића терети за злочиначко удруживање ради присилног и трајног уклањања Хрвата и босанских муслимана из Хрватске и БиХ од августа 1991. до децембра 1995. године, он би могао да буде осуђен на доживотну казну затвора.

Бивши шеф СДБ у Хаг је пребачен 2003. године, а суђење му је привремено прекинуто ради лечења на Војно-медицинској академији у Београду.