Шешељ тражи ослобађање у марту

Оптужени Војислав Шешељ најавио је пред Хашким трибуналом да ће, пошто крајем марта буде окончано саслушавање сведока оптужбе, затражити ослобађање зато што тужиоци нису доказали његову кривицу по тачкама оптужнице.

Лидер Српске радикалне странке оптужен је за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ од 1991. до 1993. године.

Пошто је председавајући судија Жан-Клод Антонети на данашњем заседању наговестио да би саслушавање преосталих сведока могло бити окончано крајем марта, Шешељ је најавио да ће одмах потом поднети захтев за ослобађање.

"За припрему тог захтева требаће ми два-три дана, тако да нећемо губити време. Имам намеру да прођем кроз оптужницу и претпроцесни поднесак оптужбе и да вам скренем пажњу да тужилац није доказао ништа од онога за шта ме је оптужио", рекао је Шешељ.

По правилима Трибунала, оптужени има право да на крају доказног поступка оптужбе затражи ослобађање по тачкама оптужнице за које сматра да нису доказане.

О том захтеву затим одлучује Судско веће. Уколико захтев буде одбијен, суђење би требало да буде настављено доказним поступком одбране.

Шешељ је раније наговештавао да неће изводити доказе, ни саслушавати сведоке одбране, али је недавно дозволио ту могућност.

До краја марта, Претресно веће ће, како је назначио судија Антонети, саслушати још четири сведока која је само позвало, али су неки од њих болесни због чега долази до одлагања.

Сведок: "Шешељевци" чинили злочине у Мостару

Заштићени сведок ВС-1067 изјавио је данас на суђењу Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом да су припадници паравојне једнице, који су себе називали "шешељевцима", 1992. починили злочине над стотинама несрпских цивила у Мостару.

Шешељ је, у унакрсном испитивању, то негирао, тврдећи да му се "приписују злочини разноразних банди, од којих су се неке можда представљале као шешељевци" тврдећи да сведок у изјавама датим, по хапшењу, властима БиХ 1996. и полицији једне стране земље 1998. нигде није поменуо "шешељевце" као починиоце, иако је као виновнике навео поименце Србе из Мостара.

Сведок ВС-1067 - који је, према сопственим речима, у критично време био припадник српске паравојне формације "Ћићолина" - изјавио је да је група од 50-60 "шешељеваца" стигла у Мостар почетком априла 1992. из Србије.

"Говорили су да су из СРС, неки су имали и чланске карте, и да их је послао Војислав Шешељ", рекао је ВС-1067 и посведочио је да су припадници те јединице били умешани у убиства више од 200 Муслимана и Хрвата на локацијама Уборак, Зјемља и Врапчић, средином јуна 1992. године.

Напоменуо је, међутим, да својим очима није видео ниједно убиство, али да је био очевидац закопавања тела и да су се починиоци сами хвалили злоделима. Као вође "шешељеваца" означио је извесног Мићу Дражића, а потом и Срећка Врањанца.

Сведок је описао да су припадници те јединице "пљачкали, малтретирали и свашта радили и да никоме нису полагали рачуне" у Мостару у којем је у априлу и мају 1992. "владао хаос и безвлашће", иако је контролу над градом требало да има ЈНА којом је командовао тадашњи пуковник Момчило Перишић.

ВС-1067 сугерисао је да је ЈНА контролисала улазе у Мостар, који нико није могао да напусти без дозволе, а да су паравојне снаге попут "шешељеваца" у граду деловале неконтролисано.

"И Срби су их се плашили, зато што су се убијали и међусобно, били су скроз дивљи", казао је сведок.

Током унакрсног испитивања, Шешељ је тврдио да је једина права група добровољаца СРС, коју је предводио извесни Оливер Денис Барет, напустила Мостар заједно са ЈНА, "пре 25. маја 1992", и да није починила ниједан злочин.

"Шешељевци" су се лажно представљали

На питање зна ли за иједан злочин те јединице, сведок је одговорио негативно, остајући, међутим, при исказу да су "шешељевци", које је оптужио за учешће у злочинима, сами тврдили да су чланови СРС послати из Србије.

Шешељ је узвратио тврдњом да су се они "лажно представљали".

"Мени је савест чиста што се тиче добровољаца СРС, да нису починили ниједан злочин. А ако се неко лажно представљао, о томе треба извести чињенично стање, а то није мој посао", рекао Шешељ.

Оптужени је затим предочио да сведок, пошто су га 1996. под сумњом за убиство ухапсиле власти БиХ, дао изјаву у којој је као починиоце злочина у Уборку, Врапчићу и Зјемљи набројао 14 локалних Срба, не поменувши ниједном "шешељевце".

"Ја сам помињао Врањанца, Босанца и друге, а што они то нису узели - немам појма", одговорио је ВС-1067.

Шешељ је напоменуо да су за те злочине власти БиХ оптужиле 30 Срба из Мостара и околине.

Сличан одговор сведок је дао пошто му је Шешељ предочио и изјаву коју је 1998. дао полицији једне европске земље у којој је ухапшен због крађе и држања оружја. У тој изјави, према оптуженом, ВС-1067 набројао је "најмање 12 имена" починилаца злочина у Мостару, али не и "шешељевце".

Испитивање сведока ВС-1067 данас је завршено, а суђење Шешељу биће настављено 16. фебруара, зато што је следећи сведок, који је требало да се пред Трибуналом појави идуће недеље, болестан.