Утицај пресуде на Међународни суд правде

Професор Факултета политичких наука у Београду Иво Висковић очекује да пресуда петорици бивших званичника Србије и СРЈ пред Хашким трибуналом не би требало да утиче на саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Косова.

Гостујући у Дневнику2 Висковић је рекао да наш правни тим не треба да мења стратегију која је замишљена.

Висковић је рекао да је предмет спора оно што се догодило 18. фебруара 2008. године, а не оно што је било 1999. године.

Ми тврдимо да је чин проглашења независности супротан међународном праву и да крши резолуцију 1244", истако је Висковић.

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен рекао је да пресуда петорици бивших званичника Србије и СРЈ пред Хашким трибуналом не би требало да утиче на  саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Косова.

"Сматрам да ова пресуда не би требало да има никакав утицај на одлуку Међународног суда правде, јер је Хашки трибунал утврђивао појединачну одговорност оптужених, а он није и не може да утврђује одговорност државе", казао је Хомен агенцији Танјуг.

Што се тиче одлуке МСП, Хомен је казао да је дубоко уверен да је ту Србија апсолутно у праву и да се питање појединачне одговорности и одговорности државе апсолутно не може да повезује.

"Ако је у питању право и правда, мислим да би одлука МСП требало да буде у корист Србије", истакао је Хомен.

Хомен није желео да коментарише саму пресуду Хашког трибунала, подсећајући да је став Министарства правде да никада не коментарише пресуде, било да је реч о српском суду било о међународном суду.

Варади: Пресуда проблематичан аргумент независности Косова

Професор међународног права Тибор Варади сматра да ће пресуда Хашког трибунала о постојању удруженог злочиначког подухвата над косовским Албанцима, бити проблематичан аргумент заговорника независности Косова пред Међународним судом правде.

Варади за лист "Политика" наводи да је веза између догађаја из 1999. године и Декларације о проглашењу независности доста слаба.

Чак и да је Милан Милутиновић осуђен, истакао је  Варади, питање је колика је тежина тог аргумента, с обзиром на то да је независност проглашена девет година након дешавања који су предмет пресуде.

Напоменуо је и да је пресуда Трибунала првостепена и да се оно што је изречено не може сматрати коначно утврђеном истином.

И у случају потврде другостепеном пресудом, било би спорно, колико су ти догађаји довољан разлог за проглашење независноти, закључује Варади, који је заступао Србију пред Међународним судом правде у спору са Босном и Херцеговином.

Клефнер: Злочини не могу бити разлог за отцепљење

Професор Јан Клефнер из Института за међународно право у Амстердаму оценио је да чињеница да су почињени злочини не може да буде разлог за једнострано отцепљење, али да пресуда петорици бивших српских званичника може донекле отежати положај Србије уочи расправе у Међународном суду правде о независности Косова.

Указао да не постоји директна веза између Хашког трибунала и Међународног суда правде у Хагу.

"Саветодавно мишљење Међународног суда правде о једнострано проглашеној независности Косова тиче се држава, док се Хашки трибунал бави личном одговорношћу оптужених за ратне злочине", објаснио је професор Клефнер у изјави за Би-Би-Си.

Он ипак додаје да га не би чудило ако би "лидери косовских Албанаца пресуду за ратне злочине искористили као аргумент у прилог тези да је останак у заједничкој држави био немогућ".

Међутим, холандски професор напомиње да "сама чињеница да су негде почињени злочини не може да буде разлог за једнострано отцепљење".