Мирослав и Марко Мишковић правоснажно ослобођени оптужби за утају пореза

Овом одлуком Апелационог суда у Београду преиначена је првостепена пресуда Специјалног суда којом је Марко Мишковић био осуђен на годину дана кућног затвора и новчану казну због пореске утаје, а Мирослав Мишковић на две и по године затвора и новачану казну јер му је у томе помогао.

Апелациони суд сматра да Тужилаштво за организовани криминал није доказало своје тврдње да су Мишковићи утајили порез.

Овом одлуком Мишковићи су ослобођени свих сумњи због којих су били ухапшени 2012. године и имаће право да траже одштету од државе због неоснованог боравка у притвору и вишегодишње блокаде имовине.

Раније су правоснажно ослобођени оптужби за оштећење путарских предузећа.

Одлуком која је данас објављена на сајту Апелационог суда, оптужби за помагање Марку Мишковићу у утаји пореза ослобођени су правоснажно и Јадранка Бардић и Живојин Петровић.

Мило Ђурашковић је такође ослобођен оптужби за утају пореза, али је осуђен због злоупотребе положаја одговорног лица у вези са ФАМ-ом, на три године затвора, тако што му је казна смањена за 15 месеци.

Његовим сарадницима казне су смањене од годину дана до неколико месеци, па су Дејан Јевтић и Бора Јелић осуђени на по годину и по дана затвора.

Ристо Ристић осуђен је на две године затвора, Бранислав Јовановић и Срдан Филиповић на по годину дана кућног затвора уз електронски надзор, а Љиљана Kостић на 20 месеци затвора.

Милу Ђурашковићу и привредном друштву „Шир корпорација" одузета је имовинска корист прибављена извршењем кривичног дела, па су обавезани да на рачун буџета Републике Србије уплате – Ђурашковић 933.748.249 динара, а "Шир корпорација" 114.207.676,04 динара.

Оштећено привредно друштво ФАМ а. д. са седиштем у Kрушевцу је упућено на парнични поступак ради остваривања имовинско-правног захтева.

У вези са пореском утајом која се стављала на терет Мишковићима, Апелациони суд у одлуци указује да је битно обележје овог кривичног дела намера да се потпуно или делимично избегне плаћање пореза, која се мора недвосмислено утврдити.

У конкретном случају у оптужници се, како се подсећа, наводи да је Марко Мишковић давао налоге Јадранки Бардић и Живојину Петровићу да прикрију чињенице од значаја за утврђење пореске обавезе, међутим, ови наводи оптужнице, по оцени Апелационог суда, не произлазе ни из једног доказа изведеног током поступка.

Наиме, из записника пореских инспектора који су извршили теренску проверу произлази да су они извршили увид у сва документа која су тамо прецизно наведена, из чега произлази да су све напред наведене чињенице биле познате и пореским инспекторима који су вршили контролу.

Због тога по оцени Апелационог суда тужилац није доказао које су то чињенице по налогу Марка Мишковића прикрили Петровић и Бардић, а у намери да се избегне плаћање пореза.

Апелациони суд у детаљном образложењу указује да се Марко Мишковић бранио да не познаје пореске прописе, док је суштина одбране Петровића и Бардићеве била да у конкретном случају пореске обавезе није ни било.

Подсећа се да је Специјални суд закључак да се однос Марка Мишковића, који је наводно давао налоге Петровићу и Бардићевој да се прикрију чињенице, заснива на „односу надређености – подређености" између Марка Мишковића и Петровића.

Из тога је извео закључак да је Марко Мишковић пренео своју вољу Петровићу који није поднео пореску пријаву о обрачунатом и плаћеном порезу по одбитку, по стопи од 20 одсто на приход по основу капиталног добитка нерезидентног обвезника „Мера Инвестмент Фунд Б. В.", а који окривљена Бардић није обрачунала, иако је, с обзиром на вишегодишње знање и искуство, те познавање законских прописа, то морала учинити.

"Међутим, неподношење пореске пријаве не значи по аутоматизму да је учињено кривично дело пореске утаје, већ ће то бити кривично дело само ако се докаже намера да се прикривањем података, одредених чињеница жели у потпуности или делимично избећи пореска обавеза", наводи се у одлуци.

То, међутим, у овом случају није потврђено исказом ниједног сведока, нити то произлази из писане документације, већ се, управо супротно, у току поступка појавило као спорно питање да ли постоји основ за плаћање пореза.

Kада је у питању Мишковић, њему је стављено на терет да је као лице са највећим утицајем на управљање, пословање и доношење пословних одлука у привредним друштвима у власништву свог сина са своја два савета помогао сину да у намери да потпуно избегне плаћање пореза у случају обавезне пријаве прикрије чињенице које су од утицаја на утврђивање оваквих обавеза и тиме избегне плаћање пореза по одбитку на капиталну добит.

Савети су се односили на то да Маркова фирма "Мера инвестмент фунд Б. В." раније купљене акције унесе у капитал привредог друштва „Мера инвест" и да их затим „Мера инвест" прода Ђурашковићевом привредном друштву „Нибенс корпорација".

Међутим, како истиче Апелациони суд, ови савети су правно дозвољени и не представљају радњу извршења кривичног дела пореска утаја помагањем.

"По оцени Апелационог суда, тужилац за своје тврдње није доставио несумњиве доказе, посебно ако се има у виду да је привредно друштво 'Мера инвестмент фунд Б. В.' са Холандских Антила, а затим унос акција као повећање капитала у 'Мера инвест' било регистровано код свих државних органа и уписано као промена у Агенцији за привредне регистре Републике Србије."

Притом, како је већ наведено, из записника пореских инспектора који су извршили теренску проверу произлази да је извршен увид у сва документа па су им била познате све ове чињенице, а нису утврдили било какве неправилности.

С обзиром на то да тужилац није понудио доказе на основу којих би се на несумњив начин утврдило да је код Ђурашковића постојала намера да не плати порез и он је ослобођен од оптужбе за то кривично дело.

Ђурашковић и његови сарадници су осуђени јер су од 6. априла 2007. године до 31. децембра 2010. године користили положај одговорних лица прибавили противправну имовинску корист за себе и друге тако што су пословање привредних друштава чланица „Нибенс груп" д. о. о. организовали на начин да се Ђурашковићу, председнику компаније друштва „Нибенс груп" д. о. о. и привредном друштву „Шир корпорација" д. о. о. у власништву овог окривљеног прибави противправна имовинска корист, а противно интересима привредног друштва ФАМ.

Они су омогућили прибављање противправне имовинске користи Ђурашковићу од 933.748.249 динара, а „Шер корпорацији" 114.207.676 динара, колико им је наложено да уплате у буџет.

Kада је у питању казна за Ђурашковића суд је од олакшавајућих околности узео у обзир породичне прилике и неосуђиваност, док је од отежавајућих околности ценио да прибављена имовинска корист премашује новчани цензус за квалификовани облик извршеног кривичног дела.

"Међутим, како је овом пресудом наведени окривљени ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело пореска утаја, Апелациони суд га је осудио на казну затвора у трајању од три године налазећи да ће се истом у потпуности остварити сврха кажњавања", наводи се у пресуди која је у целости објављена на сајту суда.

Мишковићи и Ђурашковић као и још четири окривљена су због недостатка доказа истом одлуком Апелационог суда тада правоснажно ослобођени оптужби за злоупотребе с путарским предузећима, због чега су били првобитно ухапшени у децембру 2012. године.

Против Мишковића, Ђурашковића, као и још осам оптужених кривични поступак је покренут крајем 2012. године због сумње да су оштетили путарска предузећа за више милиона евра и утајили порез.

Тада су били ухапшени и после вишемесечног боравка у притвору пуштени су да се бране са слободе, пошто су положили вишемилионска јемства у еврима.

Након изрицања друге првостепене пресуде у марту 2019. године, суд им је после скоро седам година вратио пасоше.

Њима је блокиран велики део имовине, који ће након ове пресуде морати да се деблокира.