Измењена оптужница против Караџића

Судско веће Хашког трибунала потврдило је нову, измењену оптужницу против Радована Караџића, која у две тачке бившем председнику Републике Српске на терет ставља геноцид над Муслиманима и Хрватима у БиХ од 1992-95. године

Измењена оптужница терети Караџића за геноцид над несрбима у Сребреници и још 11 општина у БиХ, те прогон, истребљење, убиства и друге злочине над Муслиманима и Хрватима између 1992-95.

Веће председавајућег Ијана Бономија је предлог нове оптужнице, коју је Тужилаштво поднело крајем септембра, усвојило готово у потпуности, одбацујући због недовољних доказа само три додатна навода о убиствима.

Караџић је у две тачке оптужен за геноцид, а у преосталих девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца.

Оптужбе против Караџића сажете су и усредсређене на: етничко чишћење у БиХ 1992-95; кампању терора против цивила током опсаде Сарајева у исто време; узимање УН особља за таоце у мају и јуну 1995, те геноцид у Сребреници у јулу 1995.

Мањи број општина где је почињен злочин

Караџићев предлог да се измењена оптужница сведе на само један од тих места злочина, судско веће је одбацило.

Та кривична дела су, поред геноцида, у пет тачака квалификована као злочини против човечности, а у четири као кршење закона и обичаја ратовања.

Премда је број тачака оптужнице остао исти, 11, тужиоци сматрају да су четири тачке - прогон, истребљење и убиства - у измењеној оптужници нове, из чега следи да ће Караџићу бити омогућено да се по њима изјасни о кривици.

Број општина у којима су почињена кривична дела у новој оптужници је смањен са 41 на 27.

Караџић је измењеном оптужницом - заједно са командантом Војске РС Ратком Младићем - означен као кључни учесник у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било трајно уклањање, путем злочина, Муслимана и Хрвата са територија које су Срби сматрали својим широм БиХ.

Поред ВРС, у том подухвату учествовале су ЈНА/Војска Југославије, МУП Србије и српске паравојне снаге.

Као "додатне злочиначке подухвате" Караџића и Младића, тужиоци наводе "ширење терора међу цивилним становништвом Сарајева преко кампање снајперисања и гранатирања", затим "елиминисање босанских Муслимана из Сребренице" и "узимање за таоце особља Уједињених нација".

Јасније тврдње оптужбе

Учесници у заједничком злочиначком подухвату, заједно са Караџићем и Младићем, били су, према предлогу оптужнице, и Момчило Крајишник, Слободан Милошевић, Биљана Плавшић, Никола Кољевић, Мићо Станишић, Момчило Мандић, Јовица Станишић, Франко Симатовић - Френки, Жељко Ражнатовић - Аркан и Војислав Шешељ.

Поред геноцида над Муслиманима у Сребреници систематским убијањем око 7.000 мушкараца, Караџићу се оптужницом на терет ставља и геноцид над Муслиманима и Хрватима у општинама Братунац, Брчко, Фоча, Кључ, Котор Варош, Приједор, Сански Мост, Вишеград, Власеница и Зворник.

Намеру да потпуно или делимично униште Муслимане и Хрвате као етничке групе у тим општинама, Караџић и други учесници у злочиначком подухвату, по оптужници, остваривали су прогоном, убиствима и незаконитим притварањем под нехуманим условима хиљада несрба.

По Тужилаштву, нови оптужни акт "чини јаснијим тврдње оптужбе и смањује њихов обим".

Караџић је ухапшен 21. јула у Београду, а у појављивању пред судијом Трибунала, крајем јула и крајем августа, одбио је да се изјасни о кривици по тачкама важеће оптужнице. Претпретресни судија Бономи у спис је затим увео да се Караџић не осећа кривим.