Суђење за убиство Ћурувије, Марковић негирао све наводе оптужнице

Радомир Марковић је, у свом исказу, рекао да наводи оптужнице нису засновани на доказима, јер у претходном поступку ниједан сведок није потврдио да је имао сазнања о његовој или умешаности Ресора државне безбедности (РДБ), нити је дат било какав доказ.

Како је објаснио, нетачна је тврдња да је позвао команданта Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека крајем марта 1999. године и наложио му да организује убиство Ћурувије, које је изведено 11. априла, као и да је због тога на чело београдског центра РДБ-а поставио другоокривљеног Милана Радоњића.

Марковић је рекао да у то време ЈСО није била под командом РДБ-а, него заједничког штаба МУП и војске на Косову, где је била ангажована, па тако није могао ни да му нареди да дође у Београд.

"Ја и он се нисмо видели и чули до 17. априла, шест дана после убиства Ћурувије, кад је дошао с молбом да му помогнем да се измени наређење Штаба у Приштини да ЈСО сутрадан крене у акцију кроз Руговску клисуру, јер је постојала опасност да буде уништена цела јединица", навео је Марковић.

Додао је да је ту наредбу могао да измени само тадашњи начелник Генералштаба Драгољуб Ојданић, коме је то однео на командно место у објекту "Караш", који се "сложио са мишљењем Улемека и исто вече послао депешу Небојши Павковићу, са наређењем о измени плана борбених дејстава".

Сви ти детаљи налазе се у списима предмета, указао је Марковић.

Говорећи о постављењу Радоњића, он је истакао да је то урађено зато што је дотадашњи начелник центра РДБ-а Момир Радосављевић, који је ту функцију обављао као пензионер, почетком бомбардовања рекао да не може више да је обавља.

У центру РДБ-а Београд је дошло до конфузне ситуације, требало је хитно поставити руководиоца и моји сарадници су предложили Радоњића, објаснио је Марковић.

Негирао је и да је могао наложити било праћење некога, било обустављање тога, па ни Ћурувије, јер то не предвиђа правилник РДБ-а, а није ни знао да се та мера примењује, све до убиства.

Марковић је оценио да писање листова чији је Ћурувија био власник није могло да буде мотив убиства, јер те новине нису излазиле шест месеци.

Мере нису примењиване због писања, него због контаката које је имао, а били су интересантни за РДБ-а, нагласио је Марковић.

Према речима Марковића, у истрази убиства Ћурувије било је "озбиљних опструкција свега што није водило ка РДБ-у и Слободану Милошевићу", јер су "сви правци који су ишли мимо оног што је зацртано, лагано ишли у страну".

"Онда је предмет дат у руке новинарима, па није чудно што се у оптужници инсистира да је убијени био новинар, власник листа. Ја бих подсетио да је Ћурувија у једном периоду био и наш колега, радник РДБ-а", нагласио је Марковић.