Шљиванчанин у Хагу због жалбеног поступка

Притворска јединица Међународног суда у Хагу од данас је поново дом пуковника бивше Југословенске народне армије Веселина Шљиванчанина.

Разлог враћања 54-годишњег Шљиванчанина у Схевенинген је жалба на првостепену пресуду којом је осуђен на пет година затвора.

После завршетка тог поступка, пуковник Шљиванчанин ће поново бити привремено пуштен на слободу.

Поступак пред жалбеним већем биће истовремено одржан и у случају генерала Милета Мркшића, осуђеног на 20 година робије, а заказан је за 21. и 23. јануар.

Према правилима о раду Трибунала, Жалбено веће може делимично или у целости укинути или преиначити првостепену пресуду, а може је и у целости или делимично потврдити. Временски рок за одлучивање није одређен.

На крају процеса, постоји и могућност ревизије, која се подноси против правноснажне пресуде о којој, такође, одлучује Жалбено веће.

У случају "Вуковарска тројка" Хашко тужилаштво је генерала Мркшића, пуковника Шљиванчанина и капетана Мирослава Радића теретило за учешће у "удруженом злочиначком подухвату" чији је циљ био прогон Хрвата или других несрба после пада Вуковара.

Одслужио две трећине казне 

Пуковника Шљиванчанина Хашки суд је 27. септембра 2007. године прогласио кривим јер није спречио окрутно поступање с хрватским заробљеницима које су крајем новембра 1991. године ликвидирали припадници локалне територијалне одбране на пољопривредном добру "Овчара" код Вуковара.

Пошто је у притвору провео више од четири године, односно одслужио више од две трећине првостепене казне, Шљиванчанин је два месеца касније одлуком Жалбеног већа привремено пуштен на слободу.

Генерал Мркшић је проглашен кривим зато што је повукао војну полицију која је чувала хрватске заробљенике на "Овчари" и тако "помогао и охрабрио" припаднике територијалне одбране и паравојске да почине злочин и у притворској јединици чека жалбени поступак, док је капетан Мирослав Радић ослобођен свих оптужби и на ову пресуду није уложена жалба.

Према образложењу Судског већа, на суђењу је доказано да су на "Овчари" убијене 194 особе, али није доказано да су Мркшић, Шљиванчанин и Радић били учесници удруженог злочиначког подухвата, нити да су наредили снагама на "Овчари" да почине злочин.